Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Судије 5:1-31

5  Тог дана су Девора+ и Варак,+ Авинејемов син,+ запевали ову песму:+   „Расуше људи косе своје у Израелу, спремни за бој, Народ се добровољно одазва,+ Благосиљајте Јехову!+   Чујте, краљеви!+ Слушајте, поглавари! Ја ћу Јехови певати, Песмом ћу хвалити+ Јехову, Бога Израеловог.+   Јехова, кад си кренуо са Сира,+ Кад си пошао из Едома,+ Земља се тресла+ и небеса су кишу излила,+ Облаци су кишом лили.   Горе су се растопиле пред лицем Јеховиним,+ И сам Синај+ пред лицем Јехове,+ Бога Израеловог.+   У данима Самегара,+ Анатовог сина, У данима Јаиље,+ путеви су били пусти, А путници су ишли путевима заобилазним.+   Пуста су била села израелска, пуста су била,+ Док нисам устала ја, Девора,+ Док нисам устала као мајка у Израелу.+   Богове нове они су изабрали.+ Рат је тада био на вратима.+ Ни штит ни копље нису се видели Међу четрдесет хиљада у Израелу.+   Срце је моје са израелским заповедницима,+ Који су се добровољно јавили између народа.+ Благосиљајте Јехову.+ 10  Ви што на риђим магарицама јашете,+ Што на раскошним ћилимима седите, И путевима идете, Размислите!+ 11  Чули су се гласови оних који воду деле на појилиштима.+ Набрајали су тамо праведна дела Јеховина,+ Праведна дела његовог народа који живи у израелским селима. Тада је Јеховин народ на врата сишао. 12  Пробуди се, Девора,+ пробуди се! Пробуди се, пробуди се и песму запевај!+ Устани, Вараче,+ и одведи заробљенике своје, сине Авинејемов!+ 13  Тада су преживели сишли к великашима. Народ Јеховин к мени је сишао да се против јунака бори. 14  Они који су пореклом од Јефрема дошли су у равницу,+ Они су с тобом, Венијамине, међу народом твојим. Од Махира+ су заповедници изашли, Од Завулона они што се писарским прибором служе.+ 15  Кнезови Исахарови+ с Девором су били, Исахар, као и Варак,+ У равницу је пешице послан био.+ Дуго се колебало срце синова Рувимових.+ 16  Зашто си сео међу бисаге, И слушаш како пастир фрулу стаду свира?+ Дуго се колебало срце синова Рувимових.+ 17  Галад је остао с оне стране Јордана.+ А зашто је Дан тада на бродовима био?+ Асир је доконо на обали седео, И у пристаништима својим живео.+ 18  Завулон је народ који је душу своју смрти излагао,+ А тако и Нефталим,+ на узвишењима у пољу.+ 19  Краљеви су у бој пошли. Тада су се ханански краљеви борили+ У Танаху,+ код вода мегидских,+ Али сребра нису запленили.+ 20  С неба су се звезде бориле,+ Са стаза својих бориле су се против Сисаре. 21  Воде Кисона све су их однеле,+ Воде прадавне, воде Кисона.+ Душо моја, силнике си газила.+ 22  Тада се зачуо топот коња,+ Силовита јурњава пастува̂. 23  ’Прокуните+ Мироз‘, рекао је анђео Јеховин.+ ’Проклињите становнике његове, Јер нису Јехови у помоћ притекли, С јунацима нису помогли Јехови.‘ 24  Благословљена била Јаиља,+ жена Евера Кенејца,+ више од свих жена, Благословљена била више од свих жена у шаторима.+ 25  Тражио је воду, млека му је дала. У велику скупоцену чинију налила му је киселог млека.+ 26  Руком је својом за шаторским клином посегнула, И десницом својом за маљем.+ Ударила је Сисару и главу му је пробола,+ Слепоочнице му је смрскала и пробила. 27  Пред ногама њеним срушио се, пао је, сручио се. Пред ногама њеним срушио се, пао је. Како се срушио, тако је мртав остао.+ 28  На прозору је била мајка Сисарина, Кроз прозорску решетку+ погледом га је тражила и говорила: ’Зашто кола његових нема тако дуго?+ Зашто касни топот запреге његове?‘+ 29  Мудре племкиње+ њене одговориле су јој, А и сама је себи говорила: 30  ’Зар нису плен нашли па га деле,+ По девојку, две девојке на сваког човека,+ Тканине разнобојне запленили су за Сисару, тканине разнобојне запленили су, Хаљину везену, тканину обојену, две хаљине везене, Да буду украс око врата онима што су плен узели?‘ 31  Нека тако пропадну сви непријатељи твоји,+ Јехова, А они који те воле+ нека буду као сунце кад у својој снази гране.“+ Тако је земља била у миру четрдесет година.+

Фусноте