Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Судије 21:1-25

21  Израелци су се заклели у Миспи+ речима: „Нико од нас неће дати своју кћер за жену Венијаминовим синовима.“+  Затим је народ отишао у Ветиљ+ и ту седео пред истинитим Богом+ до вечери. Нарицали су и много плакали.+  Онда су рекли: „Јехова, Боже Израелов, зашто се ово десило у Израелу? Зашто је данас нестало једно племе из Израела?“+  Сутра је народ рано устао и на том месту подигао олтар па принео жртве паљенице+ и жртве заједништва.+  Тада су Израелови синови рекли: „Има ли кога од свих Израелових племена да није дошао на збор пред Јехову? Свечано смо се заклели+ да се погуби свако ко није дошао пред Јехову у Миспу.“+  Израелови синови су се сажалили на Венијамина, свог брата, па су рекли: „Данас је одсечено једно племе од Израела.  Шта ћемо учинити да они што су преживели добију жене, пошто смо се заклели+ Јеховом да им нећемо дати своје кћери за жене?“+  Зато су питали: „Има ли кога од Израелових племена да није дошао пред Јехову у Миспу?“+ И гле, нико из Јависа у Галаду+ није дошао у логор на збор.  Кад је народ избројан, видело се да ту нема никог од становника Јависа у Галаду. 10  Зато је тамо збор послао дванаест хиљада најхрабријих људи и заповедио им: „Идите и оштрицом мача побијте становнике Јависа у Галаду, такође и жене и децу.+ 11  Учините овако: побијте* све мушкарце и све жене које су легле с мушкарцем.“+ 12  Међу становницима Јависа у Галаду+ нашли су четиристо девојака, девица,+ које нису легле с мушкарцем. Њих су довели у логор у Силому,+ у хананској земљи. 13  Цео збор је тада послао људе да разговарају с Венијаминовим синовима који су били на стени Римон+ и да им понуде мир. 14  Тада су се Венијаминови синови вратили, а Израелци су им дали жене из Јависа у Галаду+ које нису побили. Али није их било довољно за све.+ 15  Народ се сажалио на Венијамина,+ јер је Јехова начинио раздор међу Израеловим племенима. 16  Старешине збора су рекле: „Шта да учинимо да ови што су остали добију жене, пошто су жене истребљене из Венијаминовог племена?“ 17  Затим су додали: „Венијаминов остатак+ нека добије своју земљу, да се не би затрло једно племе из Израела. 18  Али ми њима не смемо давати своје кћери за жене, јер су се Израелови синови заклели: ’Проклет да је онај ко да жену Венијаминовим синовима.‘“+ 19  Онда су рекли: „Ево, сваке године се слави празник у част Јехови у Силому,+ северно од Ветиља, источно од пута који води од Ветиља у Сихем+ и јужно од Левоне.“ 20  Зато су заповедили Венијаминовим синовима: „Идите и чекајте у заседи у виноградима. 21  Чим видите да девојке из Силома излазе да играју+ коло, изађите из винограда и нека свако за себе отме жену од девојака из Силома, па онда идите у Венијаминову земљу. 22  А кад њихови очеви или њихова браћа дођу код нас да се суде, ми ћемо им рећи: ’Смилујте им се ради нас, јер нисмо успели да за сваког од њих узмемо жену у рату.+ А пошто их ви нисте дали, онда нисте ни криви.‘“+ 23  Венијаминови синови су тако поступили и од отетих девојака које су играле+ узели су себи онолико жена колико је и њих било.+ Онда су отишли и вратили се на своје наследство па су опет саградили градове+ и населили се у њима. 24  Тада су се Израелови синови разишли одатле, сваки у своје племе и у своју породицу. Отишли су оданде, сваки на своје наследство.+ 25  У оно време није било краља у Израелу.+ Свако је чинио оно што је било исправно у његовим очима.+

Фусноте

 Или: „побијте као херем“. Види фусноту за Из 22:20.