Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Судије 19:1-30

19  У оно време није било краља у Израелу.+ Један Левит је живео у забаченом крају брдовитог подручја Јефрема.+ Он је узео за иночу*+ једну жену из Витлејема+ у Јуди.  Његова иноча била му је неверна.+ На крају је отишла од њега у кућу свог оца у Витлејем у Јуди и ту је остала четири месеца.  Тада је њен муж устао и пошао за њом да љубазно разговара с њом и да је врати назад. Имао је са собом свог слугу+ и два магарца. Она га је увела у кућу свог оца. Када га је отац младе жене угледао, веома се обрадовао његовом доласку.  Његов таст, отац младе жене, задржао га је, тако да је остао с њим три дана. Јели су и пили, и он је ту ноћивао.+  Четвртог дана су као и обично устали рано ујутру, а он се спремао да пође. Али отац младе жене рече свом зету: „Узми залогај хлеба да окрепиш своје срце,+ па онда идите.“  Тако су сели и обојица су јели и пили. Затим је отац младе жене рекао човеку: „Хајде, молим те, преноћи+ овде и нека се весели твоје срце.“+  Када је човек устао да пође, његов таст га је наговорио да остане па је он ту преноћио још једну ноћ.+  Када је петог дана опет устао рано да пође, отац младе жене му рече: „Молим те, окрепи своје срце.“+ Тако су јели и седели заједно док није почело да се смркава.  Тада је човек+ устао да пође, заједно са својом иночом+ и својим слугом.+ Али његов таст, отац младе жене, рече му: „Дан је већ при крају и смркава се. Молим те, преноћите овде.+ Дан је на измаку, преноћи овде и нека ти се срце весели.+ А сутра пораните, па пођите на пут и вратите се у свој шатор.“ 10  Али човек није хтео да преноћи, већ је устао, пошао на пут и дошао пред Јевус,+ то јест Јерусалим.+ Имао је са собом два оседлана магарца, иночу и слугу. 11  Када су били близу Јевуса, био је већ скоро мрак,+ па је слуга рекао свом господару: „Хајде да свратимо у овај јевусејски+ град и преноћимо у њему.“ 12  Али господар му је рекао: „Нећемо свраћати у град туђинаца+ који нису Израелови синови, него ћемо отићи до Гаваје.“+ 13  Још је рекао свом слузи: „Пожуримо да стигнемо у неко од тих места и да преноћимо у Гаваји или у Рами.“+ 14  Тако су пошли даље и наставили пут, а сунце је почело да залази кад су дошли близу Венијаминове Гаваје. 15  Ту су скренули према Гаваји да преноће. Ушли су у град и сели на градски трг, али нико их није примио у кућу да преноће.+ 16  Један старац се увече враћао с посла на њиви,+ а био је из брдовитог подручја Јефрема+ и живео је у Гаваји. Становници тог места били су из Венијаминовог племена.+ 17  Када је подигао очи, видео је на градском тргу човека, путника. Старац га упита: „Куда идеш и одакле долазиш?“+ 18  Он му одговори: „На путу смо из Витлејема у Јуди и идемо у забачени крај брдовитог подручја Јефрема.+ Ја сам одатле, а ишао сам у Витлејем у Јуди.+ Сада се враћам својој кући, али нема никог да ме прими у своју кућу.+ 19  Имам и сламе и хране+ за магарце, хлеба+ и вина за себе и твоју робињу+ и за момка+ који је са мном, твојим слугом. Ништа ми не треба.“ 20  Тада старац рече: „Мир теби!+ Шта год ти треба, моја је брига.+ Само немој остати преко ноћи на тргу.“ 21  Старац га је довео у своју кућу+ и бацио храну магарцима.+ Затим су опрали ноге+ па су јели и пили. 22  Док су се они гостили,+ становници града, покварени људи,+ опколили су кућу,+ нагрнувши на врата. Викали су старцу, власнику оне куће: „Изведи човека који је ушао у твоју кућу да имамо односе с њим!“+ 23  Тада је власник куће изашао и рекао им:+ „Не, браћо моја,+ не чините зла, молим вас, јер је тај човек ушао у моју кућу. Не чините такво срамно и безумно дело.+ 24  Ево моје кћери девице и његове иноче. Дајте да вам њих изведем, па њих силујте+ и чините им шта хоћете. Али овом човеку не чините то срамно и безумно дело.“ 25  Али људи нису хтели да га слушају. Тада је онај човек узео своју иночу+ и извео им је. Они су је силовали+ и злостављали+ целу ноћ до јутра, а кад је почело да свиће, пустили су је. 26  Пред свитање, жена је дошла и пала пред врата куће оног човека где је био њен господар+ и остала је ту да лежи док није свануло. 27  Ујутру је њен господар устао, отворио кућна врата и изашао да би кренуо својим путем, кад гле, жена, његова иноча,+ лежала је на улазу у кућу с рукама на прагу. 28  Он јој рече: „Устани, идемо.“ Али није било одговора.+ Тада ју је човек ставио на магарца и кренуо на пут у своје место.+ 29  Када је ушао у своју кућу, узео је нож и исекао своју иночу на дванаест комада+ које је послао у све крајеве Израела.+ 30  Сви који су то видели рекли су: „Овако нешто никада се није десило нити се видело од дана када су Израелови синови изашли из египатске земље, па до данас. Размислите о томе, посаветујте+ се и изнесите своје мишљење.“

Фусноте

 Види фусноту за Пст 22:24.