Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Судије 11:1-40

11  Јефтај+ из Галада+ био је снажан и храбар човек.+ Био је син блуднице,+ а отац му је био Галад.  Галад је имао још једну жену која му је родила синове. Када су синови те жене одрасли, отерали су Јефтаја, говорећи му: „Нећеш имати наследства у дому нашег оца,+ јер си син друге жене.“  Зато је Јефтај побегао од своје браће и настанио се у земљи Тов.+ Око Јефтаја су се окупили људи који су остали без посла и с њим су одлазили у пљачку.+  После неког времена, Амонови синови су напали Израел.+  Када су Амонови синови напали Израел,+ галадске старешине су отишле да доведу Јефтаја из земље Тов.+  Рекле су му: „Дођи да нам будеш заповедник, да се боримо против Амонових синова.“  А Јефтај рече галадским старешинама:+ „Зар ме ви нисте мрзели па сте ме зато отерали из дома мог оца?+ Зашто сада кад сте у невољи долазите код мене?“+  Тада галадске старешине одговорише Јефтају: „Дошли смо код тебе+ да пођеш с нама и бориш се против Амонових синова и да будеш поглавар над нама и над свим становницима Галада.“+  Јефтај рече галадским старешинама: „Ако ме поведете назад да се борим против Амонових синова па ми их Јехова преда,+ бићу вам поглавар!“ 10  Тада галадске старешине рекоше Јефтају: „Нека нас Јехова чује и нека суди између нас+ ако не учинимо како си рекао.“+ 11  Тако је Јефтај отишао с галадским старешинама и народ га је поставио за свог поглавара и заповедника.+ Јефтај је све то поновио пред Јеховом+ у Миспи.+ 12  Затим је Јефтај послао гласнике краљу Амонових синова+ и поручио му: „Шта имаш против мене+ па си дошао да се бориш са мном у мојој земљи?“ 13  А краљ Амонових синова рече Јефтајевим гласницима: „Израел је по изласку из Египта узео моју земљу+ од Арнона+ до Јавока и Јордана.+ Зато је сада мирно врати.“ 14  Али Јефтај опет посла гласнике краљу Амонових синова 15  и поручи му: „Овако каже Јефтај: ’Израел није узео ни моавску земљу+ ни земљу Амонових синова.+ 16  Јер кад је Израел изашао из Египта, ишао је пустињом до Црвеног мора+ и дошао у Кадис.+ 17  Тада је Израел послао гласнике едомском краљу+ и поручио му: „Молим те, пусти да прођем кроз твоју земљу“, али едомски краљ није послушао. Послао је гласнике и моавском+ краљу, али је и он одбио. Тако је Израел остао у Кадису.+ 18  Док су ишли пустињом, заобишли су едомску+ и моавску земљу. Ишли су источно од моавске земље+ и улогорили се на подручју око Арнона. Нису прелазили моавску границу,+ јер је Арнон био моавска граница.+ 19  „’Затим је Израел послао гласнике аморејском краљу Сиону који је владао у Есевону.+ Израел му је поручио: „Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу до места у које идемо.“+ 20  Али Сион није веровао Израелцима да ће само проћи кроз његово подручје и зато је окупио цео свој народ, улогорио се у Јаси+ и напао Израел.+ 21  Тада је Јехова, Израелов Бог, дао Сиона и цео његов народ у руке Израелу који их је поразио. Израел је заузео сву земљу Амореја који су живели у тој земљи.+ 22  Тако је освојио сву аморејску земљу од Арнона до Јавока и од пустиње до Јордана.+ 23  „’А сада када је Јехова, Израелов Бог, отерао Амореје пред својим народом Израелом,+ ти желиш да отераш тај народ. 24  Зар нећеш отерати све оне које ти Хемос,+ твој бог, да̂ да их отераш? А ми ћемо отерати све које Јехова, наш Бог, отера пред нама.+ 25  Зар си ти бољи од Валака, Сефоровог сина, моавског краља?+ Да ли се он препирао с Израелом? Да ли се борио против њега? 26  Израел већ триста година живи у Есевону и његовим околним градовима,+ Ароиру+ и његовим околним градовима, а и у свим градовима уз Арнон, па зашто им за то време нисте све то отели?+ 27  Ја теби нисам згрешио, а ти си неправедан према мени јер се бориш против мене. Нека Јехова данас буде Судија+ и нека суди између Израелових синова и Амонових синова.‘“ 28  Али краљ Амонових синова није послушао речи које му је поручио Јефтај.+ 29  Тада је Јеховин дух сишао на Јефтаја+ и он је прошао кроз Галад и Манасијино подручје, прошао је и кроз Миспу у Галаду,+ а од Миспе у Галаду дошао је до Амонових синова. 30  Јефтај се заветовао+ Јехови речима: „Ако ми предаш у руке Амонове синове, 31  нека Јехови припадне+ ко год изађе на врата мог дома, ко пође мени у сусрет кад се вратим као победник+ над Амоновим синовима. Њега ћу дати као жртву паљеницу.“+ 32  Тако је Јефтај кренуо на Амонове синове да се бори против њих и Јехова их је предао њему у руке. 33  Нападао их је од Ароира до Минита,+ у двадесет градова, и све до Авел-Керамима и нанео им је велики пораз. Тако су Амонови синови били покорени пред Израеловим синовима. 34  Затим се Јефтај вратио својој кући у Миспу,+ кад гле, у сусрет му је изашла његова кћи ударајући у даире и играјући!+ Она му је била јединица. Осим ње није имао ни синова ни кћери. 35  Када је угледа, раздера своје хаљине+ и рече: „Јао, кћери моја! Завила си ме у велику тугу! Како баш теби невољу да нанесем! Ја сам се заветовао Јехови и не могу порећи то што сам заветовао.“+ 36  Она му одговори: „Оче мој, ако си се заветовао Јехови, учини са мном онако како си му рекао,+ јер се Јехова осветио твојим непријатељима, Амоновим синовима.“ 37  Затим рече свом оцу: „Испуни ми још ову молбу: дај ми два месеца и пусти ме да са својим другарицама одем у горе и да оплачем своје девичанство.“+ 38  Он јој рече: „Иди!“ Тако ју је пустио на два месеца. Она је отишла у горе са својим пријатељицама и оплакала своје девичанство. 39  Када су прошла два месеца, вратила се свом оцу и он је поступио с њом према свом завету.+ Она никада није легла с мушкарцем. Од тада је у Израелу постао обичај 40  да сваке године, четири дана у години, Израелове кћери иду да похвале кћер Јефтаја из Галада.+

Фусноте