Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Рута 1:1-22

1  У данима кад су судије+ делиле правду догодило се да је у земљи завладала глад,+ па је један човек из Витлејема+ у Јуди отишао са својом женом и своја два сина да се настани у моавској земљи.+  Тај човек се звао Елимелех, његова жена се звала Нојемина, а његова два сина звала су се Малон и Хелеон. Они су били Ефраћани,+ из Витлејема у Јуди. Када су стигли у моавску земљу, тамо су се настанили.  После неког времена Нојеминин муж Елимелех је умро, и она је остала са своја два сина.  Касније су се они оженили Моавкама.+ Једна се звала Орфа, а друга Рута.+ У моавској земљи живели су око десет година.  Затим су умрла и њих двојица, Малон и Хелеон, па је Нојемина остала без своја два сина и без мужа.  Тада је она устала са својим снахама да се врати из моавске земље, јер је у моавској земљи чула да је Јехова обратио пажњу на свој народ+ и дао му хлеба.+  Она је изашла из места где је живела,+ а с њом су биле и обе њене снахе, и оне су пошле путем да се врате у Јудину земљу.  На крају Нојемина рече својим двема снахама: „Идите, вратите се свака у дом своје мајке. Нека вам Јехова покаже љубав,*+ као што сте је ви показале онима који су сада мртви и мени.+  Нека вас Јехова обдари+ тиме да нађете мир,+ свака у дому свог мужа.“ Тада их је пољубила,+ а оне су гласно заплакале. 10  И рекле су јој: „Не, него ћемо се с тобом вратити твом народу.“+ 11  Али Нојемина рече: „Вратите се, кћери моје! Зашто да идете са мном? Зар ја имам још синова у својој утроби да вам они буду мужеви?+ 12  Вратите се, кћери моје, идите, јер сам ја престара за удају. Па и кад бих рекла да још имам наде и да ћу се још вечерас удати и родити синове,+ 13  зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале саме и неудате? Не, кћери моје, велика је горчина у мени због вас, јер се рука Јеховина подигла на мене.“+ 14  На то су оне још јаче заплакале. Затим је Орфа пољубила своју свекрву и отишла, а Рута је остала с њом.+ 15  Нојемина јој рече: „Ево, твоја јетрва, која је као и ти остала удовица, вратила се свом народу и својим боговима.+ Врати се и ти с њом.“+ 16  Али Рута јој одговори: „Немој ме наговарати да те оставим и да одем од тебе, јер куда ти идеш, ићи ћу и ја, и где се ти настаниш, настанићу се и ја.+ Твој народ биће мој народ+ и твој Бог мој Бог.+ 17  Где ти умреш, умрећу и ја,+ и тамо ћу бити сахрањена. Нека ми Јехова учини тако и нека ме још теже казни+ ако ме ишта осим смрти растави од тебе.“ 18  Кад је Нојемина видела да је она чврсто одлучила да иде с њом,+ није је више одвраћала. 19  Тако су обе ишле даље док нису стигле у Витлејем.+ Кад су стигле у Витлејем, сав се град ускомешао због њих,+ а жене су говориле: „Је ли то Нојемина?“+ 20  А она им је говорила: „Не зовите ме Нојемина!* Зовите ме Мара,* јер ме је Свемоћни+ испунио великом горчином.+ 21  Пуна сам отишла,+ а Јехова ме празних руку враћа.+ Зашто да ме зовете Нојемина, кад ме је Јехова понизио+ и кад ме је Свемоћни у тугу завио?“+ 22  Тако се Нојемина вратила, а с њом се из моавске земље+ вратила и Рута Моавка, њена снаха. Оне су стигле у Витлејем+ на почетку жетве јечма.+

Фусноте

 Или: „верну љубав“. Види фусноту за Пст 19:19.
 „Нојемина“ значи „моје весеље“.
 „Мара“ значи „горчина“.