Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Псалми 109:1-31

Управитељу. Давидов псалам. Песма. 109  Боже хвале моје,+ немој ћутати.+   Јер се уста зла и лукава отварају на мене.+ Говоре о мени језиком лажљивим,+   Речима мржње окружују ме,+ И без разлога боре се против мене.+   На љубав моју непријатељством узвраћају,+ А ја се само молим.+   Враћају ми зло за добро,+ И мржњу за љубав моју.+   Постави над непријатељем мојим оног ко је зао, И нека му противник+ здесна стоји.   Кад му се буде судило, нека се као злочинац покаже, И молитва његова нека грех буде!+   Дана његових нека мало буде,+ И његову надгледничку службу нека други преузме!+   Деца његова сирочад* постала,+ А жена његова удовица!+ 10  Нека синови његови лутају около,+ Нека просе, И нека изађу из опустелих места својих да хлеба траже!+ 11  Нека му зеленаш приграби све што има,+ Нека туђинци+ разграбе плод труда његовог!+ 12  Нека не буде никог ко би му милост* показао,+ И нека не буде никог ко би се смиловао деци његовој кад без оца остану! 13  Нека се истреби потомство његово!+ У следећем нараштају нека се избрише име њихово!+ 14  Нека се Јехова сети преступа праочева његових,+ И грех мајке+ његове нека се не избрише!+ 15  Нека то стално буде Јехови пред очима,+ И нека избрише са земље сећање на њих!+ 16  Јер се зли није сетио милост да покаже,+ Него је прогонио невољника и убогога+ И онога ко је тужног срца, да га убије.+ 17  Проклетство је волео,+ па га је и снашло.+ Благослову се није радовао,+ И зато је далеко од њега.+ 18  Проклетство је оденуо као хаљину своју.+ Зато је оно као вода ушло у њега+ И као уље у кости његове. 19  Нека му оно буде као хаљина коју одева+ И као појас којим је стално опасан!+ 20  То је плата од Јехове оном који ми се противи,+ И онима који зло говоре против душе моје.+ 21  А ти си Јехова Суверени+ Господ. Учини ми добро, ради имена свога.+ Избави ме јер је добра милост твоја.+ 22  Јер ме невоља и јад притискају,+ И срце је моје рањено у мени.+ 23  Као сена кад нестаје, тако и ја одлазим;+ Отресен сам као да сам скакавац. 24  Колена моја клецају од поста,+ И тело се моје осушило, нема уља на њему.+ 25  А њима сам ругло постао.+ Кад ме виде, презирно главом одмахују.+ 26  Помози ми, о Јехова, Боже мој,+ Спаси ме по милости својој.+ 27  Нека знају да је ово твоја рука,+ Да си ти, Јехова, ово учинио.+ 28  Они нека проклињу,+ А ти ме благосиљај.+ Устају на мене, али нека се посраме,+ А слуга твој нека се радује.+ 29  Нека се противници моји понижењем заодену,+ И нека се срамотом својом као плаштем огрну.+ 30  Славићу Јехову на сав глас устима својим,+ Усред мноштва хвалићу га.+ 31  Јер ће он стати здесна убогоме,+ Да га спасе од оних који суде души његовој.

Фусноте

 Дословно: „дечаци без оца“.
 Или: „верну љубав“. За објашњење израза „милост“ у стиховима 12, 16, 21 и 26 види фусноту за Пст 19:19.