Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Проповедник 3:1-22

3  Све има своје време,+ све што се чини под небесима има своје време:  време кад се рађа+ и време кад се умире;+ време кад се сади и време кад се чупа посађено;+  време кад се убија+ и време кад се лечи;+ време кад се руши и време кад се гради;+  време кад се плаче+ и време кад се смеје;+ време кад се тугује+ и време кад се игра;+  време кад се баца камење+ и време кад се скупља камење;+ време кад се грли+ и време кад се не грли;+  време кад се тражи+ и време кад се мири са губитком; време кад се чува и време кад се одбацује;+  време кад се цепа+ и време кад се зашива;+ време кад се ћути+ и време кад се говори;+  време кад се воли и време кад се мрзи;+ време за рат+ и време за мир.+  Какву корист онај ко ради има од труда свога?+ 10  Посматрао сам посао који је Бог дао синовима људским да се њиме баве.+ 11  Све је учинио да је лепо у своје време.+ Чак је и вечност ставио људима у срце,+ али они не могу у потпуности* докучити дела која истинити Бог чини.+ 12  Сазнао сам да за њих нема ништа боље него да се радују и да чине добро за живота свога,+ 13  и да сваки човек једе и пије и ужива у добру од свег труда свога.+ То је дар од Бога.+ 14  Схватио сам да ће све што истинити Бог чини трајати заувек.+ Томе се ништа не може додати нити се ишта може одузети;+ а истинити Бог то чини+ да би га се људи бојали.+ 15  Оно што се сада дешава, већ је било, и што ће бити већ је и раније било;+ и истинити Бог+ тражи добробит онога ко је прогоњен.+ 16  Још сам видео под сунцем како тамо где треба да буде правда влада зло и где треба да буде праведност влада злоћа.+ 17  Рекао сам у срцу своме:+ „Истинити Бог ће судити и праведноме и зломе,+ јер код њега свака ствар и сваки посао има своје време.“+ 18  И рекао сам у срцу своме да ће истинити Бог пробрати синове људске, како би видели да су попут животиња.+ 19  Јер какав је крај синовима људским, такав је крај и животињама — свима је исти крај.+ Како умиру они, тако умиру и оне.+ И сви имају исти дух,*+ па човек није бољи од животиње, јер је све испразност. 20  Сви иду на исто место.+ Сви су од праха+ постали и сви се у прах враћају.+ 21  Ко зна да ли дух синова људских узлази горе, а дух животиња силази доле у земљу?+ 22  И видео сам да нема ништа боље него да се човек радује својим делима,+ јер му је то награда. Јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?+

Фусноте

 Дословно: „од почетка до краја“.
 Или: „животну силу“.