Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Проповедник 2:1-26

2  Рекао сам у срцу своме:+ „Хајде да окушам весеље+ и да уживам у добру.“+ Али гле, и то је била испразност.  За смех сам рекао: „Лудост!“+ и за весеље:+ „Чему то?“  Истраживао сам срцем својим шта је безумље тако што сам тело веселио вином,+ али при томе сам срце водио мудрошћу,+ да бих видео какву добробит доноси синовима људским оно што чине под небесима све дане живота свога.+  Велика сам дела учинио.+ Саградио сам себи куће,+ засадио винограде.+  Направио сам себи вртове и паркове,+ и засадио у њима воћке свакојаке.  Направио сам себи језера+ да из њих заливам шуме, да дрвеће расте.+  Довео сам слуге и слушкиње,+ и имао сам слуге рођене у кући мојој.+ Имао сам и много стоке, крупне и ситне, више од свих који су пре мене били у Јерусалиму.+  Накупио сам себи сребра и злата,+ и блага краљева и покрајина.+ Набавио сам себи певаче и певачице+ и окусио сам највеће задовољство+ синова људских — жену, много жена.+  И постао сам већи и силнији од свих који су пре мене били у Јерусалиму.+ А мудрост ме моја није оставила.+ 10  И што год су очи моје пожелеле, нисам им ускратио.+ Ни срцу своме нисам ускратио никакво весеље, јер се срце моје радовало сваком мом труду,+ и то ми је била награда за сав мој труд.+ 11  А кад сам се осврнуо на сва дела своја која су учиниле руке моје и на сав напоран посао у ком сам се трудио,+ увидео сам да је све то била испразност и трчање за ветром,+ и од свега тога није било никакве користи под сунцем.+ 12  И одлучио сам да упознам мудрост+ и лудост и безумље.+ Јер шта може учинити обичан човек који ће доћи после краља? Само оно што је већ учињено. 13  И спознао сам да је мудрост боља од безумља,+ као што је светлост боља од таме.+ 14  Мудар јасно види,+ а безумник иде по мрклом мраку.+ Али спознао сам и то да све њих на крају задеси исто.+ 15  И рекао сам у срцу своме:+ „Оно што ће задесити безумника,+ то ће задесити и мене.“+ Зашто сам онда био мудар, сувише мудар?+ И рекао сам у срцу своме: „И то је испразност.“ 16  Јер сећање на мудрога не траје ништа дуже од сећања на безумника.+ У данима који долазе свако ће бити заборављен. И како ће умрети мудар човек? Исто као и безумник.+ 17  И омрзао ми је живот,+ јер ми се чини мучним оно што се ради под сунцем,+ јер је све испразност и трчање за ветром.+ 18  И омрзло ми је све за шта сам се трудио и напорно радио под сунцем,+ и што морам оставити човеку који ће доћи после мене.+ 19  А ко зна да ли ће он бити мудар или луд?+ Ипак, он ће постати господар свега за шта сам се трудио и напорно радио и у шта сам мудрост своју улагао под сунцем.+ И то је испразност. 20  И почео сам да очајавам+ у срцу због свега за шта сам се трудио и напорно радио под сунцем. 21  Јер неко се труди мудро, зналачки и успешно,+ али све што стекне оставиће другоме који се није трудио око тога.+ И то је испразност и велико зло.+ 22  Јер шта човек добија за сав труд свој и за настојања срца свога која прате труд његов под сунцем?+ 23  Јер све дане његове посао му његов задаје бол и бригу,+ а срце његово не почива ни ноћу.+ И то је испразност. 24  Нема за човека ништа боље него да једе и да пије и да му душа ужива у добру од труда његовог.+ Видео сам да и то долази из руке истинитог Бога.+ 25  Јер ко једе+ и ко пије боље него ја?+ 26  Јер човеку кога сматра добрим+ истинити Бог даје мудрост и знање и радост,+ а грешнику даје посао да сабира и сакупља, и то за онога кога Бог сматра добрим.+ И то је испразност и трчање за ветром.+

Фусноте