Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 50:1-26

50  Тада је Јосиф пао на лице свог оца,+ бризнуо у плач над њим и пољубио га.+  Затим је Јосиф заповедио својим слугама, лекарима, да балсамују+ његовог оца. Тако су лекари балсамовали Израела,  и за то им је требало пуних четрдесет дана, јер им је обично толико било потребно за балсамовање. Египћани су га седамдесет дана оплакивали.+  Кад су прошли дани оплакивања, Јосиф је рекао онима на фараоновом двору: „Молим вас, ако сам нашао милост у вашим очима,+ овако реците фараону:  ’Мој отац ме је заклео+ речима: „Ја ћу ускоро умрети.+ Сахрани ме у гробу који сам за себе ископао у хананској земљи.“+ Зато те сада молим, дозволи ми да одем и сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘“  А фараон му је на то рекао: „Иди и сахрани свог оца као што те је заклео.“+  Тако је Јосиф отишао да сахрани свог оца, а с њим су пошле све фараонове слуге, старешине+ његовог двора и све старешине египатске земље,  и цео Јосифов дом, његова браћа и дом његовог оца.+ Само су своју децу и своју ситну и крупну стоку оставили у земљи Гесем.  С њим су пошла и кола и коњаници,+ тако да је поворка била веома велика. 10  Онда су стигли на гумно+ Атад, које је на подручју око Јордана,+ и ту су много и болно нарицали. Ту је Јосиф још седам дана оплакивао свог оца.+ 11  Кад су становници те земље, Хананци, видели то оплакивање на гумну Атад, узвикнули су: „То је велика жалост за Египћане!“ Зато је то место, које се налази на подручју око Јордана, названо Авел-Мисраим.*+ 12  Тако су његови синови учинили управо онако како им је заповедио.+ 13  Однели су га у хананску земљу и сахранили у пећини у пољу Макпели, која је испред Мамрије, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина за гроб.+ 14  Кад је сахранио свог оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа и сви они који су пошли с њим да сахране његовог оца. 15  Кад су Јосифова браћа видела да им је отац умро, рекла су: „Можда Јосиф гаји мржњу према нама,+ па ће нам вратити за све зло што смо му учинили.“+ 16  Зато су Јосифу пренели заповест овим речима: „Пред своју смрт твој отац је заповедио: 17  ’Овако реците Јосифу: „Молим те, опрости+ својој браћи преступ и грех којим су ти нанели зло.“‘+ И зато те сада молимо, опрости преступ слугама Бога твог оца.“+ Јосиф је бризнуо у плач кад су му то рекли. 18  После тога дошла су и његова браћа, пала су пред њим и рекла: „Ево, твоји смо робови!“+ 19  Тада им је Јосиф рекао: „Не бојте се, зар сам ја на месту Бога?+ 20  Ви сте ми мислили зло, али је Бог мислио добро да би урадио оно што данас чини и да би многим људима сачувао живот.+ 21  Зато се сада не бојте. Ја ћу снабдевати храном вас и вашу децу.“+ Тако их је утешио охрабрујућим речима. 22  Јосиф је остао да живи у Египту, он и дом његовог оца. Он је живео сто и десет година. 23  Јосиф је видео Јефремове синове до трећег колена,+ а и синове Махира,+ Манасијиног сина, који су се родили на Јосифовим коленима.+ 24  На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја ћу ускоро умрети. Али Бог ће обратити пажњу на вас,+ и извешће вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Аврахаму, Исаку и Јакову.“+ 25  Јосиф је заклео Израелове синове речима: „Бог ће обратити пажњу на вас. Тада однесите моје кости одавде.“+ 26  Јосиф је умро кад је имао сто десет година. Балсамовали+ су га и ставили у ковчег у Египту.

Фусноте

 „Авел-Мисраим“ значи „туговање Египћана“. „Мисраим“ је хебрејско име за Египћане. Види Пст 10:13.