Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 48:1-22

48  После ових догађаја јавили су Јосифу: „Твој отац је све слабији.“ Тада је он са собом повео своја два сина, Манасију и Јефрема.+  Затим су јавили Јакову: „Дошао је твој син Јосиф.“ А Израел је скупио снагу и сео на постељу.  Јаков је рекао Јосифу: „Бог Свемоћни појавио ми се у Лузу+ у хананској земљи да ме благослови.+  Тада ми је рекао: ’Учинићу те плодним+ и умножићу те и од тебе ћу начинити велик народ,+ и твом потомству након тебе даћу ову земљу као трајно власништво.‘+  А сада, твоја два сина која су ти се родила у египатској земљи пре него што сам дошао код тебе у Египат, нека буду моји.+ Јефрем и Манасија нека буду моји као Рувим и Симеон.+  А потомство које ћеш имати после њих нека буде твоје. По именима своје браће зваће се на наследству своме.+  Кад сам се враћао из Падана,+ умрла ми је Рахела+ у хананској земљи док смо још били на путу, кад је остао још добар део пута до Ефрате,+ па сам је сахранио на путу за Ефрату, то јест Витлејем.“+  Тада је Израел угледао Јосифове синове и упитао је: „Ко су ови?“+  Јосиф одговори свом оцу : „То су моји синови које ми је Бог овде дао.“+ Тада он рече: „Молим те, доведи их да их благословим.“+ 10  Израелу су очи ослабиле од старости,+ па није добро видео. Зато му их је Јосиф довео, а он их је пољубио и загрлио.+ 11  Затим Израел рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу видети твоје лице,+ а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомство.“ 12  После тога, Јосиф их је одмакао од његових колена и поклонио се лицем до земље.+ 13  Затим је Јосиф узео обојицу, Јефрема десном руком тако да је Израелу био с леве стране,+ а Манасију левом руком тако да је Израелу био с десне стране,+ и довео их ближе њему. 14  Израел је испружио десну руку и ставио је на Јефремову главу,+ иако је био млађи,+ а леву руку на Манасијину главу.+ Намерно је тако положио руке, премда је Манасија био првенац.+ 15  Он је благословио Јосифа и рекао:+ „Истинити Бог коме су служили* очеви моји Аврахам и Исак,+ Истинити Бог који је био мој пастир целог живота па све до данас,+ 16  Анђео који ме је избављао из сваке невоље,+ нека благослови ове дечаке.+ Нека носе моје име и име мојих очева, Аврахама и Исака,+ И нека на земљи постану многобројни.“+ 17  Када је Јосиф видео да је његов отац десну руку ставио на Јефремову главу, то му се није допало,+ па је покушао да очеву руку премести с Јефремове главе на Манасијину.+ 18  Зато је Јосиф рекао свом оцу: „Не тако, оче, јер овај је првенац.+ Десну руку стави на његову главу.“ 19  Али отац то није хтео, него је рекао: „Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ и он ће бити велик.+ Али ипак ће његов млађи брат бити већи од њега+ и његово потомство биће бројно попут великог народа.“+ 20  Тог дана их је благословио+ речима: „Нека се твојим именом у Израелу изриче благослов речима: ’Нека те Бог учини попут Јефрема и Манасије.‘“+ Тако је поставио Јефрема испред Манасије.+ 21  Затим је Израел рекао Јосифу: „Ја ћу ускоро умрети,+ али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праочева.+ 22  Дајем ти један део земље више него твојој браћи,+ део који сам из руке Амореја узео својим мачем и својим луком.“

Фусноте

 Дословно: „пред којим су ходили“.