Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 42:1-38

42  Јаков је видео да у Египту има жита,+ па је својим синовима рекао: „Зашто гледате један у другога?“  И још је рекао: „Чуо сам да у Египту има жита.+ Идите и тамо га купите, да останемо живи и да не помремо.“  Тако су десеторица Јосифове браће+ отишла у Египат да купе жито.  Али Јаков није послао Јосифовог брата Венијамина+ с другом браћом, јер је рекао: „Да га не би задесило неко зло па да погине.“+  Тако су Израелови синови дошли заједно с другима који су долазили да купују храну, јер је у хананској земљи владала глад.+  А Јосиф је био моћан човек у земљи.+ Он је продавао жито људима из свих земаља.+ Зато су Јосифова браћа дошла код њега и поклонила му се лицем до земље.+  Кад је Јосиф угледао своју браћу, одмах их је препознао, али они њега нису препознали.+ Зато им се обратио оштрим речима: „Одакле долазите?“ Они су одговорили: „Долазимо из хананске земље да купимо храну.“+  Јосиф је препознао своју браћу, али они њега нису препознали.  Јосиф се одмах сетио снова које је сањао о њима,+ па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да видите где је земља незаштићена!“+ 10  А они су му одговорили: „Не, господару.+ Твоје слуге+ су дошле да купе храну. 11  Сви смо ми синови једног човека. Ми смо честити људи. Твоје слуге нису уходе.“+ 12  Али он им је рекао: „Није тачно! Ви сте дошли да видите где је земља незаштићена!“+ 13  Они су тада рекли: „Нас је дванаесторо браће,+ твојих слугу. Сви смо ми синови једног човека+ у хананској земљи. Најмлађи је остао с нашим оцем,+ а једног више нема.“+ 14  Али Јосиф им рече: „Већ сам вам казао: ’Ви сте уходе!‘ 15  Овако ћете бити искушани: Тако жив био фараон, нећете изаћи одавде док ваш најмлађи брат не дође овамо.+ 16  Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а ви ћете остати у затвору, да би се видело да ли је истина то што сте рекли.+ Али ако није, тако жив био фараон, онда сте уходе.“ 17  Затим их је све заједно бацио у затвор на три дана. 18  Трећег дана Јосиф им рече: „Ако овако урадите остаћете живи, јер се ја бојим+ истинитог Бога: 19  Ако сте честити, нека један од ваше браће остане у затвору,+ а ви остали идите и однесите жито својим породицама које гладују.+ 20  Онда ми доведите свог најмлађег брата да би се видело да ли је тачно оно што сте рекли, и нећете умрети.“+ И они су пристали да тако учине. 21  Тада рекоше један другом: „Сигурно сносимо кривицу због нашег брата,+ јер смо видели невољу његове душе кад нас је преклињао за милост, а ми га нисмо послушали. Зато нас је снашла ова невоља.“+ 22  Тада им Рувим одговори: „Зар вам нисам говорио: ’Не чините грех детету‘? Али ви нисте слушали.+ Сад се тражи рачун за његову крв.“+ 23  Али нису знали да их Јосиф разуме, јер је с њима разговарао преко тумача. 24  Зато се удаљио од њих и заплакао.+ Затим се вратио и разговарао с њима, па је узео Симеона+ и везао га пред њиховим очима.+ 25  Тада је Јосиф заповедио да им се џакови напуне житом, да им се у њихове вреће+ врати новац и да им се да храна за пут.+ Тако су им и учинили. 26  Они су натоварили жито на своје магарце и кренули оданде. 27  Кад су се зауставили да преноће+ и кад је један од њих отворио своју врећу да нахрани магарца, угледао је свој новац одозго у врећи.+ 28  Тада је својој браћи рекао: „Мој новац је враћен и ево га у врећи!“ Тада им се срце испунило страхом, па су се дрхтећи окренули један према другом и рекли:+ „Шта нам је ово Бог учинио?“+ 29  Кад су дошли код свог оца Јакова у хананску земљу, испричали су му шта им се све догодило: 30  „Човек који је господар оне земље оштро је разговарао с нама,+ јер је мислио да смо уходе које су дошле да извиде земљу.+ 31  Али ми смо му рекли: ’Ми смо честити људи.+ Нисмо уходе. 32  Нас је дванаесторо браће+ и синови смо једног оца.+ Једног брата више нема,+ а најмлађи је остао с нашим оцем у хананској земљи.‘+ 33  Али човек који је господар оне земље рекао нам је:+ ’Овако ћу знати да ли сте честити:+ нека један од ваше браће остане код мене,+ а ви узмите нешто хране за своје породице које гладују, па идите.+ 34  Доведите ми свог најмлађег брата. Тако ћу знати да нисте уходе, него да сте честити људи. Онда ћу вам вратити вашег брата, а ви ћете моћи да тргујете у овој земљи.‘“+ 35  А кад су празнили своје вреће, свако је у својој врећи нашао завежљај с новцем. Они и њихов отац видели су завежљаје с новцем и уплашили су се. 36  Тада је њихов отац Јаков узвикнуо: „Због вас сам остао без деце!+ Јосифа више нема, нема ни Симеона,+ а и Венијамина хоћете да ми узмете! Све се на мене свалило!“ 37  А Рувим рече свом оцу: „Убиј моја два сина ако ти га не вратим.+ Дај га мени, ја ћу се бринути о њему и вратићу ти га.“+ 38  Али он одговори: „Мој син неће ићи с вама, јер је његов брат мртав и он је остао сам.+ Ако га задеси неко зло па погине на путу на који идете, послали бисте моју седу главу с тугом у гроб.“*+

Фусноте

 Дословно: „шеол“.