Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 37:1-36

37  Јаков је остао да живи у земљи у којој је његов отац био странац,+ у хананској земљи.+  Ово су догађаји из Јаковљевог живота.* Када је Јосиф+ имао седамнаест година, чувао је стадо оваца+ са својом браћом и пошто је још био веома млад, био је са синовима Вале+ и Зелфе,+ које су биле жене његовог оца. Јосиф је свом оцу доносио лош глас о њима.+  А Израел је волео Јосифа више него све своје остале синове,+ јер му се родио под старост. Он му је начинио дугу пругасту хаљину с рукавима.+  Кад су његова браћа видела да га њихов отац воли више него све њих, почели су да га мрзе+ и нису му могли мирно ни реч рећи.+  Касније је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи,+ и то им је био још један разлог да га мрзе.  Он им је рекао: „Молим вас, чујте какав сам сан уснио.+  Насред њиве смо везивали снопове и тада се мој сноп подигао и стао усправно, а ваши снопови су га окружили и поклонили му се.“+  А његова браћа су му рекла: „Да нећеш можда да будеш краљ над нама?+ Да нећеш можда да владаш над нама?“+ Тако су нашли још један разлог да га мрзе због његових снова и његових речи.  После тога он је уснио још један сан, па га је испричао својој браћи: „Уснио сам још један сан, а то се сунце, месец и једанаест звезда клањају преда мном.“+ 10  Када је то испричао свом оцу и својој браћи, отац га је прекорио:+ „Шта значи тај сан који си уснио? Да се нећемо можда ја и твоја мајка и твоја браћа клањати пред тобом до земље?“ 11  Његова браћа су постала љубоморна на њега,+ али његов отац је чувао те речи у свом срцу.+ 12  Једном су његова браћа отишла да пасу стадо свог оца близу Сихема.+ 13  После неког времена Израел рече Јосифу: „Зар твоја браћа не чувају стада близу Сихема? Хајде да те пошаљем код њих.“ На то му он одговори: „Ево ме!“+ 14  Отац му затим рече: „Молим те, иди тамо и види да ли су твоја браћа жива и здрава и да ли је стадо добро, па ми онда јави.“+ Тако га је он послао из долине Хеврон,+ и он је отишао према Сихему. 15  Касније га је неки човек нашао како лута по пољу, па га је упитао: „Шта тражиш?“ 16  Он одговори: „Тражим своју браћу. Молим те, кажи ми где чувају стада.“ 17  Човек му рече: „Отишли су одавде, јер сам их чуо како говоре: ’Хајдемо у Дотан.‘“ Тако је Јосиф пошао даље за својом браћом и нашао их код Дотана. 18  Они су га угледали издалека, и пре него што им се приближио, лукаво су смислили како да га убију.+ 19  Зато су један другом рекли: „Ево долази онај који снове сања.+ 20  Хајде да га убијемо и да га бацимо у неку јаму за воду.+ Рећи ћемо да га је прождрла нека опасна звер.+ Да видимо онда шта ће бити од његових снова.“ 21  Када је Рувим то чуо, покушао је да га избави из њихових руку.+ Зато је рекао: „Немојмо погубити његову душу.“+ 22  Затим је још рекао: „Немојте проливати крв.+ Баците га у ову јаму која је у пустињи и не дижите руке на њега.“+ Он је намеравао да га избави из њихових руку и да га врати оцу. 23  Кад је Јосиф дошао код своје браће, они су с њега свукли дугу пругасту хаљину коју је имао на себи.+ 24  Затим су га узели и бацили у јаму.+ Јама је у то време била празна; у њој није било воде. 25  Затим су сели да једу.+ Кад су подигли очи, видели су како из Галада долази караван Исмаилаца,+ с камилама натовареним ладанумом, балзамом и корама од дрвета које садрже смолу.+ Све су то носили у Египат. 26  Тада је Јуда рекао својој браћи: „Каква нам је корист ако убијемо свог брата и сакријемо његову крв?+ 27  Хајде да га продамо Исмаилцима,+ и не дижимо руке на њега.+ Ипак је он наш брат, наше тело.“ Тако су послушали свог брата.+ 28  Тада су наишли мадијански трговци.+ Зато су браћа извукла Јосифа, извадивши га из јаме,+ и продали га Исмаилцима за двадесет сребрника,+ а они су га одвели у Египат. 29  Кад је Рувим дошао до јаме и видео да Јосифа више нема у њој, раздерао је своје хаљине.+ 30  Онда је отишао код своје браће и повикао: „Нема детета! Шта ћу сад?“+ 31  Тада су узели Јосифову дугу хаљину, заклали јарца и неколико пута умочили хаљину у крв.+ 32  После тога су ту дугу пругасту хаљину послали свом оцу и поручили: „Нашли смо ову хаљину. Молимо те, види+ да ли је то хаљина твог сина или није.“+ 33  Кад ју је боље погледао, повикао је: „То је хаљина мог сина! Јосифа је сигурно прождрла нека опасна звер!+ Растргла га је на комаде!“+ 34  Тада је Јаков раздерао свој огртач, везао кострет око бедара и дуго туговао за својим сином.+ 35  Сви његови синови и све његове кћери покушавали су да га утеше,+ али он се није дао утешити, већ је говорио:+ „С тугом ћу сићи код свог сина у гроб!“* Тако је Јаков оплакивао свог сина. 36  У Египту су Мадијанци продали Јосифа Петефрију, фараоновом дворанину,+ заповеднику телесне страже.+

Фусноте

 Или: „Ово је Јаковљева историја“.
 Дословно: „шеол“.