Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 32:1-32

32  Јаков је пошао даље, и на путу су га срели Божји анђели.+  Када их је угледао, Јаков је одмах рекао: „Ово је Божји логор!“+ Зато је то место назвао Маханаим.*+  Тада је Јаков пред собом послао гласнике+ код свог брата Исава у земљу Сир,+ у Едом,+  и заповедио им: „Овако ћете рећи мом господару+ Исаву: ’Овако говори твој слуга Јаков: „Код Лавана сам дуго живео и остао сам све до сад.+  Стекао сам говеда, магараца и оваца, слугу и слушкиња,+ и желим то да јавим свом господару како бих нашао милост у његовим очима.“‘“+  После неког времена гласници су се вратили код Јакова и рекли: „Ишли смо код твог брата Исава, и он ти иде у сусрет с четиристо људи.“+  Јаков се веома уплашио и забринуо се.+ Зато је људе који су били с њим, овце, говеда и камиле разделио у два логора,+  па је онда рекао: „Ако Исав дође и нападне један логор, други логор ће успети да побегне.“+  После тога Јаков је рекао: „Боже мог оца Аврахама и Боже мог оца Исака,+ Јехова, ти који ми говориш: ’Врати се у своју земљу и свом роду, и ја ћу ти чинити добро‘,+ 10  ја нисам вредан све милости* и све верности коју си показао према свом слузи,+ јер сам само са штапом прешао Јордан, а сада имам два логора.+ 11  Молим те, избави ме+ из руке мог брата Исава, јер се бојим да не дође и не нападне+ мене и мајке с децом. 12  А ти си ми рекао: ’Заиста ћу ти чинити добро и учинићу да твог потомства буде као морског песка, кога има толико много да не може да се изброји.‘“+ 13  Ту ноћ је Јаков провео на том месту. Од онога што је имао узео је дар за свог брата Исава:+ 14  двеста коза и двадесет јараца, двеста оваца и двадесет овнова, 15  тридесет камила дојилица и њихове младе, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.+ 16  Затим је својим слугама предао стадо по стадо и говорио им: „Пређите реку испред мене и држите растојање међу стадима.“+ 17  Затим је првом заповедио: „Ако те сретне мој брат Исав и пита те: ’Чији си, и куда идеш и чије је ово стадо пред тобом?‘, 18  реци му: ’Твог слуге Јакова. То је дар+ који он шаље мом господару+ Исаву, а он иде иза нас.‘“ 19  Такође је заповедио и другом и трећем и свима који су ишли за стадима: „Тако кажите Исаву кад га сретнете.+ 20  И још реците: ’Ево, твој слуга Јаков иде иза нас.‘“+ Јер је у себи говорио: „Можда ћу га умирити даром који иде испред мене.+ Затим ћу видети његово лице, па ће ме можда лепо примити.“+ 21  Тако је дар прешао реку испред њега, а он је ту ноћ провео у логору.+ 22  Те исте ноћи устао је, узео своје две жене+ и две слушкиње+ и својих једанаест синова+ и прешао Јавок.+ 23  Тако их је узео и превео преко реке,*+ и пребацио је све што је имао. 24  На крају је Јаков остао сам. Тада се неки човек рвао с њим све док није сванула зора.+ 25  Кад је тај човек видео да га не може савладати,+ дотакао му је бедро тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим.+ 26  Тада тај човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора.“ А Јаков му одговори: „Нећу те пустити док ме не благословиш.“+ 27  Зато га онај човек упита: „Како се зовеш?“, а он одговори: „Јаков.“ 28  Тада му тај човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, већ Израел,*+ јер си се борио+ с Богом и с људима и на крају си победио.“ 29  Јаков га упита: „Молим те, реци ми како се зовеш.“ А он му на то одговори: „Зашто ме питаш како се зовем?“+ И ту га је благословио. 30  Јаков је то место назвао Фануил,*+ јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, а моја се душа ипак избавила.“+ 31  Сунце је грануло над њим чим је прошао Фануил. Јаков је храмао због кука.+ 32  Зато све до данас Израелови синови не једу тетиву која иде уз бедрени живац и налази се на куку, јер је он дотакао Јакова за кук на месту где се налази тетива која иде уз бедрени живац.+

Фусноте

 „Маханаим“ значи „два логора“.
 Или: „верне љубави“. Види фусноту за Пст 19:19.
 Види додатак 12.
 „Израел“ значи „Бог се бори; онај који се (устрајно) бори с Богом“.
 „Фануил“ значи „лице Божје“.