Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 31:1-55

31  После неког времена Јаков је чуо како Лаванови синови кажу: „Јаков је узео све што је имао наш отац, и од оног што је припадало нашем оцу стекао је све ово богатство.“+  Јаков је видео на Лавановом лицу да он није према њему исти као раније.+  Тада је Јехова рекао Јакову: „Врати се у земљу својих очева и свом роду,+ а ја ћу бити с тобом.“+  Тада је Јаков позвао Рахелу и Лију да дођу у поље код његовог стада,  и рекао им: „Видим да лице вашег оца није према мени исто као раније,+ али је Бог мог оца са мном.+  А ви саме знате да сам свом својом снагом служио вашем оцу.+  А ваш отац ме је варао и мењао ми плату десет пута, али Бог му није дозволио да ми нанесе штету.+  Кад би рекао: ’Нека пегаве буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пегаво, а кад би рекао: ’Нека пругасте буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пругасто.+  Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени.+ 10  Једном приликом, кад се стадо успаљивало, подигао сам очи и у сну+ видео да су јарци који су скакали на козе били пругасти, пегави и шарени.+ 11  Тада ми је у сну анђео истинитог Бога рекао: ’Јакове!‘ А ја сам одговорио: ’Ево ме.‘+ 12  Он је затим рекао: ’Молим те, подигни очи и види да су сви јарци који скачу на козе пругасти, пегави и шарени, јер сам видео све што ти Лаван чини.+ 13  Ја сам истинити Бог Ветиља,+ где си уљем помазао стуб+ и где си ми се заветовао.+ А сада устани, иди из ове земље и врати се у земљу у којој си рођен.‘“+ 14  Тада су Рахела и Лија рекле: „Зар још имамо неки удео у наследству у дому свог оца?+ 15  Зар нас он не сматра туђинкама кад нас је продао, па једе чак и новац који је добио за нас?+ 16  Јер све богатство које је Бог узео од нашег оца припада нама и нашој деци.+ Зато сада уради све онако како ти је Бог рекао.“+ 17  Тада је Јаков устао и подигао своју децу и жене на камиле,+ 18  и потерао своје стадо које је стекао+ у Падан-Араму. Узео је и сва добра која је стекао и пошао свом оцу Исаку у хананску земљу.+ 19  Лаван је отишао да стриже своје овце. Дотле је Рахела украла терафиме*+ који су припадали њеном оцу. 20  Јаков је надмудрио Лавана Сиријца, јер му није рекао да ће побећи. 21  Побегао је и прешао Реку*+ са свим што је имао. Затим се упутио према брдовитом подручју Галада.+ 22  Трећег дана Лаван је чуо да је Јаков побегао. 23  Он је узео са собом своју браћу и кренуо у потеру+ за њим, и после седам дана стигао га у брдовитом подручју Галада. 24  Тада је Бог дошао Лавану Сиријцу+ ноћу у сну+ и рекао му: „Пази да с Јаковом не говориш ни лепо ни ружно.“+ 25  Тако је Лаван стигао Јакова. Јаков је био разапео свој шатор у брдовитом подручју Галада, а и Лаван се са својом браћом улогорио у том крају. 26  Тада је Лаван рекао Јакову: „Шта си то учинио? Зашто си ме преварио и одвео моје кћери као да су мачем заробљене?+ 27  Зашто си крадом отишао и преварио ме, а да ми ниси ништа рекао? Ја бих те отпустио с весељем и песмама,+ уз даире и харфу.+ 28  Ниси ми пружио прилику да пољубим своје унуке и своје кћери.+ Поступио си неразумно. 29  У мојој руци је моћ да вам нанесем зло,+ али Бог вашег оца рекао ми је синоћ: ’Пази да с Јаковом не говориш ни лепо ни ружно.‘+ 30  Кад си већ отишао јер си се много ужелео дома свог оца, зашто си онда украо моје богове?“+ 31  Јаков одговори Лавану: „Уплашио сам се+ па сам себи рекао: ’Могао би да ми силом узме своје кћери.‘ 32  А код кога нађеш своје богове, тај нека више не живи.+ Пред нашом браћом претражи шта имам код себе и узми их.“+ Али Јаков није знао да их је Рахела украла.+ 33  Тако је Лаван ушао у Јаковљев шатор и у Лијин шатор и у шатор обе робиње,+ али их није нашао. На крају је изашао из Лијиног шатора и ушао у Рахелин шатор. 34  А Рахела је била узела терафиме и ставила их у корпу у којој су жене јахале на камилама и села на њих. Тако је Лаван претражио цео шатор, али их није нашао. 35  Тада је она рекла свом оцу: „Нека не сева гнев у очима мог господара+ што не могу да устанем пред тобом, јер имам оно што је уобичајено код жена.“+ Тако је он и даље пажљиво тражио терафиме, али их није нашао.+ 36  Тада се Јаков разгневио+ и почео да се свађа с Лаваном, па му рече: „Који је мој преступ,+ који је мој грех, па ме тако жестоко прогониш?+ 37  Сад кад си претражио све моје ствари, јеси ли нашао нешто из свог дома?+ Стави то овде пред моју и своју браћу,+ па нека они просуде између нас двојице.+ 38  Ових двадесет година био сам код тебе. Твоје овце и козе нису побацивале,+ и ниједног овна из твог стада нисам узео за храну. 39  Никада ти нисам донео растргнуту животињу+ већ сам ја надокнађивао штету. Што год је било украдено, било дању било ноћу, тражио си из моје руке.+ 40  Дању ме је убијала врућина а ноћу хладноћа, и сан ми је бежао од очију.+ 41  У твојој сам кући провео двадесет година. Четрнаест година сам ти служио за твоје две кћери и шест година за твоју стоку, а плату си ми мењао десет пута.+ 42  Да Бог мог оца,+ Бог Аврахамов и Онај кога се Исак бојао,+ није био са мном, ти би ме сада послао празних руку. Бог је видео моју невољу и труд мојих руку, па те је синоћ укорио.“+ 43  Тада Лаван одговори Јакову: „Ове кћери су моје кћери и ова деца су моја деца и ово стадо је моје стадо, и све што видиш моје је и мојих кћери. Шта бих данас учинио против њих или против деце коју су родиле? 44  Хајде сада да ја и ти склопимо савез,+ и нека он буде сведок између мене и тебе.“+ 45  Тада је Јаков узео један камен и поставио га као стуб.+ 46  Затим је рекао својој браћи: „Скупите камења!“ Они су накупили камења и направили једну гомилу.+ После тога су јели на тој гомили. 47  Лаван ју је назвао Јегар-Сахадут,* а Јаков ју је назвао Галед.* 48  Лаван затим рече: „Ова гомила је данас сведок између мене и тебе.“ Зато ју је Јаков назвао Галед.+ 49  Назвао ју је и Стражарска кула, јер је Лаван још рекао: „Нека Јехова буде стражар између мене и тебе кад један другог више не будемо видели.+ 50  Ако будеш лоше поступао с мојим кћерима+ и ако узмеш друге жене поред мојих кћери, иако ниједан сведок није с нама, Бог је сведок између мене и тебе.“+ 51  Лаван још рече Јакову: „Ево ове гомиле и ево стуба који сам подигао између мене и тебе. 52  Ова гомила је сведок и овај стуб је сведочанство+ да нећу са злом намером прелазити преко ове гомиле да бих ишао против тебе и да ти нећеш са злом намером прелазити преко ове гомиле и овог стуба да би ишао против мене.+ 53  Нека бог* Аврахамов+ и бог Нахоров,+ бог* њиховог оца, суди* између нас.“ А Јаков се заклео Оним кога се бојао његов отац Исак.+ 54  Затим је Јаков принео жртву на том брду и позвао своју браћу да једу.+ Тако су јели и преноћили на брду. 55  Лаван је устао рано ујутру, пољубио+ своју децу и своје кћери и благословио их.+ Затим је пошао назад у своје место.+

Фусноте

 То јест кућне идоле.
 То јест Еуфрат.
 „Јегар-Сахадут“ је арамејски (сиријски) израз који значи „сведок-гомила; гомила сведочанства“.
 „Галед“ је хебрејски израз који значи „сведок-гомила; гомила сведочанства“.
 Или: „богови“. У хебрејском тексту коришћена је множина елохех. Разлог може бити у томе што је Сиријац Лаван веровао у терафиме (кућне богове).
 Или: „богови“. Хебрејска множина елохех можда се не односи само на Јехову јер је и глагол ’судити‘ у множини. Али у Самарићанском Пентатеуху, Септуагинти, сиријској Пешити и Вулгати глагол је у једнини („суди“), што би се односило на једног Бога.
 Или: „Нека (...) суде“. У хебрејском тексту глагол је у множини.