Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 3:1-24

3  Змија+ је била најопрезнија+ од свих дивљих животиња пољских које је Јехова Бог начинио.+ Зато је рекла жени:+ „Да ли је Бог заиста рекао да не смете да једете са сваког дрвета у врту?“+  А жена одговори змији: „Смемо да једемо плодове с дрвећа у врту.+  Али за плод с дрвета које је усред врта,+ Бог је рекао: ’Не једите га и не дирајте га да не умрете.‘“+  На то змија рече жени: „Не, сигурно нећете умрети.+  Јер Бог зна да ће вам се оног дана када га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, и знаћете шта је добро, а шта зло.“+  Тада је жена видела да је плод са дрвета добар за јело, да је примамљив за очи и пријатан за гледање.+ Зато га је убрала и окусила га. После је дала и свом мужу, кад је био с њом, па је и он окусио.+  Тада су им се отвориле очи и схватили су да су голи.+ Зато су сплели смоквино лишће и направили себи покривала за бедра.+  Касније су чули глас Јехове Бога, који је ишао вртом за време дневног поветарца,+ па су се човек и његова жена сакрили од лица Јехове Бога међу дрвећем у врту.+  Јехова Бог је дозивао човека речима: „Где си?“+ 10  Човек је на крају одговорио: „Чуо сам твој глас у врту, али сам се уплашио јер сам го па сам се зато сакрио.“+ 11  Тада он рече: „Ко ти је казао да си го?+ Да ниси јео с дрвета с ког сам ти заповедио да не једеш?“+ 12  Човек одговори: „Жена коју си ми дао да буде уз мене, она ми је дала плод с дрвета па сам га јео.“+ 13  Тада Јехова Бог упита жену: „Шта си то урадила?“ А жена одговори: „Змија ме је преварила па сам јела.“+ 14  Јехова Бог затим рече змији:+ „Зато што си то учинила, нека си проклета међу свом стоком и међу свим дивљим животињама пољским. На стомаку ћеш се вући и прах ћеш јести све дане свог живота.+ 15  Ставићу+ непријатељство+ између тебе+ и жене+ и између твог потомства+ и њеног потомства.*+ Оно*+ ће ти главу здробити,+ а ти+ ћеш га у пету ранити.“+ 16  Жени рече: „Веома ћу умножити твоје муке у трудноћи+ и у боловима ћеш децу рађати.+ Жудећеш за својим мужем, а он ће над тобом господарити.“+ 17  А Адаму рече: „Зато што си послушао глас своје жене и јео с дрвета за које сам ти заповедио:+ ’С њега не смеш да једеш‘, земља нека је проклета због тебе.+ С муком ћеш јести њен род све дане свог живота.+ 18  Трње и коров* ће ти расти,+ а ти ћеш јести пољско биље. 19  У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и узет.+ Јер си прах и у прах ћеш се вратити.“+ 20  После тога, Адам је дао својој жени име Ева,*+ јер је она постала мајка свима живима.+ 21  Јехова Бог је начинио Адаму и његовој жени дуге хаљине од коже и обукао их.+ 22  Затим је Јехова Бог рекао: „Ево, човек је постао као један од нас у познавању добра и зла.+ А сада, да не би испружио своју руку па и са дрвета живота+ узео плод, појео га и живео вечно...“ 23  Тада га је Јехова Бог истерао из еденског врта+ да обрађује земљу од које је и узет.+ 24  Тако је он отерао човека, и на источној страни еденског врта+ поставио херувиме*+ и пламени мач који се стално окретао, да би чували пут ка дрвету живота.

Фусноте

 Дословно: „твог семена и њеног семена“.
 Дословно: „Он“.
 Или: „бодљикави коров; чичак“.
 „Ева“ значи „жива“.
 Херувими су анђели који имају висок положај.