Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 27:1-46

27  Кад је Исак остарио и кад су му очи толико ослабиле да више није видео,+ позвао је свог старијег сина Исава и рекао му:+ „Сине!“, а он је одговорио: „Ево ме!“  Затим му је рекао: „Ја сам остарио,+ и не знам ког дана ћу умрети.+  Зато те молим да сад узмеш своју опрему, свој тул и лук, па да одеш у поље и да ми уловиш неку дивљач.+  Онда ми спреми укусно јело какво волим и донеси ми да једем, и да те моја душа благослови пре него што умрем.“+  Али Ребека је слушала док је Исак говорио свом сину Исаву. Исав је отишао у поље да улови дивљач и да је донесе.+  А Ребека је рекла свом сину Јакову:+ „Управо сам чула како је твој отац разговарао с твојим братом Исавом и рекао му:  ’Донеси ми неку дивљач и спреми ми укусно јело па да се наједем и да те благословим пред Јеховом пре своје смрти.‘+  А сада, сине, слушај шта ћу ти заповедити.+  Молим те, иди до стада и донеси ми оданде два добра јарета да од њих спремим твом оцу укусно јело какво воли. 10  Онда ћеш га однети свом оцу да једе па да те благослови пре своје смрти.“ 11  Јаков на то рече својој мајци Ребеки: „Али мој брат Исав је маљав, а ја нисам.+ 12  Шта ако ме отац опипа?+ Онда ће помислити да сам хтео да му се наругам,+ па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“+ 13  Тада му мајка рече: „Сине мој, нека проклетство намењено теби падне на мене.+ Ти само послушај мој глас, иди и донеси ми два јарета.“+ 14  Тако је он отишао, узео их и донео их својој мајци, а она је спремила укусно јело какво је његов отац волео. 15  Затим је Ребека узела одећу свог старијег сина Исава,+ најлепшу коју је имала у кући,+ и обукла свог млађег сина Јакова.+ 16  Јарећим кожама покрила му је руке и део врата где је био гладак.+ 17  Затим је свом сину Јакову дала укусно јело и хлеб који је спремила.+ 18  Тако је он ушао код свог оца и рекао: „Оче!“, а он одговори: „Ево ме! Ко си ти, сине?“ 19  Јаков рече свом оцу: „Ја сам Исав, твој првенац.+ Учинио сам како си ми рекао. Молим те, устани, седи и једи од дивљачи коју сам уловио, па да ме твоја душа благослови.“+ 20  Тада Исак рече свом сину: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?“ А он одговори: „Твој Бог Јехова дао је да изађе пред мене.“ 21  Исак затим рече Јакову: „Молим те, сине, приђи ближе да те опипам да знам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.“+ 22  Тако је Јаков пришао свом оцу Исаку. Он га је опипао, а затим рекао: „Глас је Јаковљев, а руке су Исавове.“+ 23  Тако није препознао Јакова, јер су његове руке биле маљаве као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио.+ 24  Затим му рече: „Да ли си ти заиста мој син Исав?“, а он одговори: „Јесам.“+ 25  Онда Исак рече: „Донеси ми да једем од дивљачи коју си уловио, сине мој, па да те моја душа благослови.“+ Јаков га је послужио и он је јео. Затим му је донео вино да пије. 26  Онда му његов отац Исак рече: „Молим те, сине, приђи ближе и пољуби ме.“+ 27  Он је пришао ближе и пољубио га, тако да је Исак могао да осети мирис његове одеће.+ Затим га је благословио: „Гле, мирис мог сина је као мирис поља које је Јехова благословио. 28  Нека ти истинити Бог даје росу с небеса+ и плодну земљу,+ изобиље жита и младог вина.+ 29  Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају.+ Буди господар својој браћи и нека ти се клањају синови твоје мајке.+ Нека су проклети сви који тебе проклињу и нека су благословљени сви који тебе благосиљају.“+ 30  Тек што је Исак благословио Јакова и само што је Јаков отишао од лица свог оца Исака, његов брат Исав вратио се из лова.+ 31  И он је спремио укусно јело. Затим га је донео свом оцу и рекао му: „Устани, оче, и једи од дивљачи коју је уловио твој син, па да ме онда твоја душа благослови.“+ 32  Тада га је његов отац Исак питао: „Ко си ти?“, а он одговори: „Ја сам твој син Исав, твој првенац.“+ 33  Исак се уплаши и сав поче да се тресе, па рече: „Ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је, па сам јео од свега пре него што си ти дошао и њега сам благословио? Он ће и остати благословљен!“+ 34  Када је Исав чуо речи свог оца, с пуно горчине повика из свег гласа и рече свом оцу:+ „Оче, благослови и мене!“+ 35  Али он одговори: „Твој брат је дошао с преваром да би добио благослов намењен теби.“+ 36  А Исав на то рече: „Зар није зато добио име Јаков,* јер ме је већ двапут изгурао?+ Већ ми је одузео првенаштво,+ а овог пута ми је одузео и благослов!“+ Затим рече: „Зар ниси и за мене оставио благослов?“ 37  Исак одговори Исаву: „Ево, поставио сам га за господара над тобом,+ и сву његову браћу дао сам му за слуге,+ и снабдео сам га житом и младим вином,+ па шта бих сад још могао да учиним за тебе, сине?“ 38  Тада Исав рече свом оцу: „Оче, зар имаш само један благослов? Благослови и мене, оче!“+ Затим Исав гласно заплака.+ 39  Исак, његов отац, одговори му: „Ево, твоје пребивалиште биће далеко од плодне земље и од росе небеске.+ 40  Живећеш од свог мача+ и служићеш свом брату.+ Али кад се побуниш, сломићеш његов јарам и збацићеш га са свог врата.“+ 41  Исав је гајио мржњу према Јакову због благослова којим га је његов отац благословио,+ и зато је у свом срцу говорио:+ „Ближе се дани жалости за мојим оцем.+ После тога убићу свог брата Јакова.“+ 42  Кад су Ребеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, одмах је послала по свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав теши се мишљу да ће те убити.+ 43  Зато, сине, послушај мој глас; устани+ и бежи код мог брата Лавана у Харан.+ 44  Остани код њега неко време док се гнев твог брата не стиша,+ 45  док се не одврати од тебе гнев твог брата и док не заборави шта си му учинио.+ А ја ћу послати по тебе и вратићу те оданде. Зашто да останем без вас обојице у један дан?“ 46  Затим је Ребека рекла Исаку: „Смучио ми се живот због Хетових кћери.+ Ако и Јаков узме жену од кћери ове земље, као што су Хетове кћери, шта ће ми живот?“+

Фусноте

 Види фусноту за Пст 25:26.