Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 24:1-67

24  Аврахам је остарио и зашао у године. Јехова је у свему благословио Аврахама.+  Зато је Аврахам рекао свом најстаријем слузи који је управљао свим што је он имао у свом дому:+ „Молим те, стави руку под моје бедро,+  па да те закунем Јеховом,+ Богом небеса и Богом земље, да за мог сина не узмеш жену од кћери Хананаца међу којима живим,+  него да одеш у моју земљу и у мој род,+ и да узмеш жену за мог сина Исака.“  Али слуга му рече: „Шта ако девојка не буде хтела да пође са мном у ову земљу? Да ли онда морам да одведем твог сина у земљу из које си ти отишао?“+  Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш мог сина тамо.+  Јехова, Бог небеса, који ме је одвео из дома мог оца и из земље мог рода,+ и који ми је говорио и заклео ми се+ рекавши: ’Ову земљу+ даћу твом потомству‘,+ он ће пред тобом послати свог анђела,+ и ти ћеш сигурно довести оданде жену за мог сина.+  Ако девојка не буде хтела да пође с тобом, бићеш ослобођен своје заклетве.+ Само пази да тамо не одведеш мог сина.“  Тада је слуга ставио своју руку под бедро свог господара Аврахама и заклео му се да ће тако учинити.+ 10  Затим је слуга од свог господара узео десет камила и понео разна добра свог господара.+ Онда је устао и пошао на пут у Месопотамију у Нахоров град. 11  Кад је предвече стигао, пустио је камиле да полежу изван града код једног бунара,+ у време кад су жене обично долазиле по воду.+ 12  Онда је рекао: „Јехова, Боже мог господара Аврахама,+ молим те, учини данас ово дело преда мном и буди милостив*+ према мом господару Аврахаму.+ 13  Ево ја стојим крај бунара с водом, а кћери становника овог града долазе по воду.+ 14  Нека девојка којој кажем: ’Молим те, спусти свој крчаг да се напијем‘, а она одговори: ’Пиј, а и твоје камиле ћу напојити‘, буде она коју си изабрао за свог слугу+ Исака. По томе ћу знати да си показао милост према мом господару.“+ 15  Још није до краја изговорио те речи,+ кад ево, с крчагом на рамену+ дође Ребека, кћи Ватуила,+ сина Мелхе,+ жене Аврахамовог брата Нахора.+ 16  Та девојка је била веома лепа,+ била је девица, с њом ниједан мушкарац још није легао.+ Она је сишла до бунара, напунила свој крчаг и онда се вратила горе. 17  Слуга јој је одмах потрчао у сусрет и рекао: „Молим те, дај ми мало воде из свог крчага.“+ 18  А она је рекла: „Пиј, господару.“ И брзо је спустила крчаг на руку и дала му да пије.+ 19  Кад му је дала да се напије, рекла је: „Захватићу воде и за твоје камиле да се напију.“+ 20  Онда је брзо излила свој крчаг у корито и отрчала до бунара да захвати воде, и није стала док није налила воде за све његове камиле.+ 21  Све то време човек ју је у чуду ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Јехова учинио његово путовање успешним или није.+ 22  А кад су се камиле напиле, човек је извадио златну алку за нос,+ тешку пола сикла,* и две златне наруквице+ за њене руке, тешке десет сикала, 23  а затим је рекао: „Кажи ми, молим те, чија си кћи. Има ли у кући твог оца места за нас да преноћимо?“+ 24  Она му одговори: „Ја сам кћи Ватуила,+ сина Мелхе, кога је она родила Нахору.“+ 25  Затим му рече: „Имамо и сламе и доста хране за стоку, а и места да се преноћи.“+ 26  Човек се тада поклони, паде ничице пред Јеховом+ 27  и рече: „Нека је благословљен Јехова,+ Бог мог господара Аврахама, који мом господару није ускратио своју милост и своју верност. На мом путу Јехова ме је довео у кућу браће мог господара.“+ 28  Девојка је отрчала у дом своје мајке и све то испричала. 29  Ребека је имала брата који се звао Лаван.+ Тада је Лаван отрчао до човека који је био напољу код бунара. 30  Кад је видео алку за нос и наруквице+ на рукама своје сестре, и кад је чуо како његова сестра Ребека каже: „Тако ми је казао онај човек“, отишао је до тог човека који је још стајао код камила на бунару. 31  Онда је рекао: „Дођи, ти кога је Јехова благословио.+ Зашто стојиш ту напољу, кад сам спремио кућу и место за камиле?“ 32  Човек је дошао у кућу, а Лаван је растоварио камиле, дао им сламе и хране за стоку и донео воду да се оперу ноге том човеку и људима који су били с њим.+ 33  Онда су му поставили да једе, али он им рече: „Не бих да једем док не кажем шта имам.“ А Лаван рече: „Кажи!“+ 34  Тада он рече: „Ја сам Аврахамов слуга.+ 35  Јехова је много благословио мог господара тако да је постао богат и стекао оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца.+ 36  Осим тога, Сара, жена мог господара, родила је под старост сина мом господару;+ и он ће му дати све што има.+ 37  Тако ме је мој господар заклео: ’Немој за мог сина узети жену од кћери Хананаца у чијој земљи живим,+ 38  него иди у кућу мог оца и у мој род+ и доведи жену за мог сина.‘+ 39  А ја сам питао свога господара: ’Шта ако девојка не пође са мном?‘+ 40  Тада ми је он рекао: ’Јехова, коме служим,*+ послаће свог анђела+ с тобом и сигурно ће дати да твој пут буде успешан,+ а ти доведи жену за мог сина из мог рода и из дома мог оца.+ 41  Бићеш ослобођен заклетве коју си ми дао ако дођеш у мој род, а они ти је не дају, тада ћеш бити ослобођен заклетве коју си ми дао.‘+ 42  „Кад сам данас дошао на бунар, рекао сам: ’Јехова, Боже мог господара Аврахама, ако ћеш дати да буде успешан пут на који сам кренуо,+ 43  ево ја ћу стајати крај бунара с водом, а девојка+ која дође да захвати воду и којој кажем: „Молим те, дај ми да пијем мало воде из твог крчага“, 44  а она ми каже: „Пиј, а и твојим камилама ћу налити воде“, она нека буде жена коју је Јехова одредио за сина мог господара.‘+ 45  „Још у свом срцу+ нисам то до краја изговорио,+ кад ево дође Ребека с крчагом на рамену. Сишла је до бунара и захватила воду.+ Ја сам јој тада рекао: ’Молим те, дај ми да пијем.‘+ 46  Она је брзо спустила крчаг и рекла: ’Пиј,+ и камиле ћу ти напојити.‘ Тако сам се ја напио, а она је напојила и камиле. 47  Затим сам је упитао: ’Чија си ти кћи?‘,+ а она је одговорила: ’Ја сам кћи Ватуила, Нахоровог сина, кога му је родила Мелха.‘ Тада сам јој ставио алку на нос и наруквице на руке.+ 48  Онда сам се поклонио и пао ничице пред Јеховом и благословио сам Јехову, Бога мог господара Аврахама,+ који ме је водио правим путем+ да узмем кћер брата мог господара за његовог сина. 49  А сада реците да ли желите да покажете милост и верност према мом господару;+ а ако не желите, опет ми реците, да могу кренути десно или лево.“+ 50  Тада су Лаван и Ватуило рекли: „Ово је од Јехове.+ Не можемо ти рећи ни лоше ни добро.+ 51  Ево, Ребека је пред тобом. Узми је и иди, и нека буде жена сину твог господара, као што је Јехова рекао.“+ 52  Када је Аврахамов слуга чуо њихове речи, пао је ничице на земљу пред Јеховом.+ 53  Затим је слуга извадио сребрне и златне предмете и хаљине и дао их Ребеки, а вредне дарове дао је њеном брату и њеној мајци.+ 54  Затим су он и људи који су били с њим јели и пили, и тамо су преноћили, а ујутру су устали. Тада он рече: „Пустите ме мом господару.“+ 55  На то њен брат и њена мајка рекоше: „Нека девојка остане с нама барем још десет дана. После нека иде.“ 56  Али он им на то рече: „Немојте да ме задржавате кад видите да је Јехова дао да мој пут буде успешан.+ Пустите ме да идем свом господару.“+ 57  А они одговорише: „Позовимо девојку да чујемо шта она каже.“+ 58  Тада су позвали Ребеку и питали је: „Хоћеш ли да пођеш с овим човеком?“ А она је рекла: „Хоћу.“+ 59  Тако су они испратили своју сестру Ребеку,+ њену некадашњу дојиљу,+ Аврахамовог слугу и његове људе. 60  И благословили су Ребеку и рекли јој: „Сестро наша, буди мајка небројеним хиљадама, и нека твоје потомство освоји врата* оних који га мрзе.“+ 61  После тога су Ребека и њене слушкиње+ устале, селе на камиле+ и пошле за оним човеком. Слуга је узео Ребеку и отишао. 62  Исак се враћао путем који води у Вир-Лаи-Рои,+ пошто је живео у земљи Негев.+ 63  Исак је предвече изашао у поље да размишља.+ Кад је подигао очи, угледао је камиле како долазе. 64  Кад је Ребека подигла очи и угледала Исака, брзо је сишла с камиле. 65  Онда је упитала слугу: „Ко је онај човек који нам преко поља иде у сусрет?“ А слуга је одговорио: „То је мој господар.“ Она је узела вео и покрила се.+ 66  Онда је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67  Затим је Исак одвео Ребеку у шатор своје мајке Саре.+ Тако ју је узео и она му је постала жена+ коју је заволео+ и у којој је нашао утеху после смрти своје мајке.+

Фусноте

 Или: „искажи верну љубав“. За објашњење израза „милостив“ и „милост“ у стиховима 12, 14, 27 и 49 види фусноту за Пст 19:19.
 Сикал је тежио 11,4 грама. Види додатак 13.
 Дословно: „пред којим ходим“.
 То јест градска врата.