Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 2:1-25

2  Тако су била довршена небеса и земља и сва њихова војска.+  До седмог дана Бог је довршио своје дело које је начинио, и од седмог дана он почива од свих дела која је начинио.+  И Бог је благословио седми дан и посветио га, јер је тог дана починуо од свих својих дела. Тако је Бог створио све што је намеравао да начини.+  Ово је запис о пореклу небеса и земље у време када су створени, оног дана када је Јехова* Бог начинио земљу и небо.+  На земљи још није било пољског грмља и још није никло пољско биље, јер Јехова Бог још није пустио кишу+ на земљу и није било човека да обрађује земљу.  Али са земље се дизала магла+ и натапала сву површину земље.+  Јехова Бог је створио човека од земаљског+ праха+ и удахнуо му у ноздрве дах живота,+ и човек је постао жива душа.+  Јехова Бог је засадио врт у Едену,+ према истоку, и тамо је сместио човека кога је створио.+  Тако је Јехова Бог учинио да из земље никне разноврсно дрвеће пријатно за гледање и чији је плод добар за јело, као и дрво живота+ усред врта и дрво спознања добра и зла.+ 10  Из Едена је текла река која је натапала врт, и оданде се делила у четири тока. 11  Првом је име Фисон и он тече око целе земље Евиле,+ где има злата. 12  Злато те земље је добро.+ Тамо има и смоле од бдела*+ и камена оникса.+ 13  Другој реци је име Гион и она тече око целе земље Хус.* 14  Трећој реци је име Хидекел*+ и она тече источно од Асирије.+ Четврта река је Еуфрат.+ 15  Јехова Бог је узео човека и сместио га у еденски врт+ да га обрађује и да се брине о њему.+ 16  Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш.+ 17  Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети.“+ 18  Јехова Бог је затим рекао: „Није добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу да га допуњује.“+ 19  Јехова Бог је од земље стварао* све дивље животиње пољске и сва створења која лете по небесима, и доводио их је пред човека да види како ће које створење назвати. Како је човек назвао сваку живу душу,+ тако јој је било име.+ 20  Тако је човек давао имена свој стоци и свим створењима која лете по небесима и свим дивљим животињама пољским, али се за човека није нашла помоћница која би га допуњавала. 21  Зато је Јехова Бог пустио дубок сан+ на човека, и док је човек спавао, узео му је једно ребро и затим је то место попунио месом. 22  Јехова Бог је од ребра које је узео човеку начинио жену и довео је човеку.+ 23  Тада је човек рекао: „Ево напокон кости од мојих костију И меса од мог меса.+ Нека се зове жена,* Јер је узета од човека.“+ 24  Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку+ и прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело.+ 25  Обоје су били голи,+ човек и његова жена, али се нису стидели.+

Фусноте

 Ово је прво место где се у хебрејском тексту појављује Божје лично име (у облику тетраграма ЈХВХ). Види додатак 1.
 „Бдел“ је мирисна смола слична смирни.
 Или: „Етиопије“.
 Хебрејско име за реку Тигар.
 Или: „наставио да обликује“, будући да је још увек трајао шести дан стварања. Глагол „обликовати“, у хебрејском тексту у имперфекту, овде изражава радњу која се наставља и одвија поступно. Види фусноту за Пст 1:3.
 Дословно: „човечица“. На хебрејском игра речи — човек (мушкарац): иш; жена: иша.