Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Постанак 19:1-38

19  Увече су два анђела стигла у Содом, а Лот је седео на вратима Содома.+ Кад их је Лот угледао, устао је, изашао им у сусрет и поклонио се лицем до земље.+  Онда је рекао: „Молим вас, господари моји, свратите у кућу свог слуге да вам се оперу ноге и да преноћите,+ па онда пораните и пођите својим путем.“+ А они су рекли: „Не, преноћићемо на тргу.“+  Али он је много наваљивао на њих,+ тако да су свратили код њега и ушли у његову кућу. Онда им је приредио гозбу+ и испекао бесквасне хлебове+ па су јели.  Пре него што су они отишли на починак, гомила људи из Содома, цео народ, од дечака до старца,+ опколили су кућу.+  И звали су Лота и говорили му: „Где су људи који су вечерас дошли код тебе? Изведи их да легнемо с њима.“+  На крају је Лот изашао пред њих на улаз, али је за собом затворио врата.  Онда им је рекао: „Молим вас, браћо моја, не чините зло.+  Молим вас, саслушајте ме. Имам две кћери које још нису легле с мушкарцем.+ Ево, њих ћу вам извести па чините с њима шта хоћете.+ Само овим људима не чините ништа,+ јер су они дошли под сену мог крова.“+  А они су рекли: „Склони се одатле!“ Затим су рекли: „Овај придошлица је овде странац,+ а изиграва судију.+ Сада ћемо теби учинити горе него њима.“ И снажно су навалили на Лота,+ и скоро развалили врата.+ 10  Тада су они људи испружили руке и увукли Лота у кућу и затворили врата. 11  А људе који су били пред кућним вратима ударили су слепилом,+ од најмањег до највећег,+ тако да су се узалуд мучили да нађу улаз.+ 12  Тада су они људи рекли Лоту: „Имаш ли овде још некога? Изведи из овог места своје зетове, синове, кћери и све своје који су у граду!+ 13  Јер ћемо уништити ово место, зато што се пред Јеховом против њих подигла велика вика,+ тако да нас је Јехова послао да уништимо овај град.“+ 14  Зато је Лот отишао код својих зетова који су намеравали да се ожене његовим кћерима и рекао им: „Устаните! Идите из овог места, јер ће Јехова уништити овај град!“+ Али је његовим зетовима изгледало као да се он шали.+ 15  Кад је сванула зора, анђели су почели да пожурују Лота: „Устани! Узми своју жену и своје две кћери које су овде,+ да не погинеш због кривице овог града!“+ 16  Пошто је он одуговлачио,+ они људи су узели за руку њега, његову жену и његове две кћери, јер се Јехова смиловао на њега,+ па су га извели и оставили изван града.+ 17  Чим су их извели изван града, један од оних људи рече: „Бежи да спасеш своју душу!+ Не осврћи се+ и не заустављај се у целој Јорданској долини!*+ Бежи у она брда да не погинеш!“+ 18  Тада им Лот рече: „Јехова, молим те, немој тако! 19  Твој слуга је нашао наклоност у твојим очима+ и ти показујеш велику милост*+ како би ми сачувао душу.+ Али ја ипак не могу да побегнем у она брда, а да ме не стигне зло и да не погинем.+ 20  Зато те сада молим, дај да побегнем у онај тамо град, доста је близу. Теби то не значи много.+ Могу ли тамо да побегнем? Теби то заиста не значи много. Тако ће ми душа остати жива.“+ 21  Тада му он рече: „Ево, и у овоме ћу имати обзира према теби,+ и зато нећу затрти град о коме говориш.+ 22  Пожури! Бежи у тај град, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо!“+ Зато је тај град назван Сигор.*+ 23  Сунце се подигло над земљом кад је Лот стигао у Сигор.+ 24  Тада је Јехова на Содом и Гомору пустио кишу од сумпора и ватре — од Јехове, с небеса.+ 25  И тако је затро те градове, целу Јорданску долину, све становнике тих градова и све биљке на тој земљи.+ 26  А Лотова жена, која је за њим ишла, обазрела се и постала стуб соли.+ 27  Рано ујутру Аврахам је кренуо на место где је стајао пред Јеховом.+ 28  Погледао је доле према Содому и Гомори и према целој земљи у Јорданској долини, и видео је како се густи дим диже са земље као густи дим из пећи у којој се пеку цигле.+ 29  Кад је Бог уништавао градове у Јорданској долини, сетио се Аврахама тако што је спасао Лота од пропасти кад је затирао градове у којима је Лот живео.+ 30  Касније је Лот отишао из Сигора и са своје две кћери настанио се у оним брдима,+ јер се плашио да живи у Сигору.+ Тако су он и његове две кћери живели у једној пећини. 31  Старија је рекла млађој: „Наш отац је стар, а у овој земљи нема мушкарца који би легао с нама, као што је то обичај по свој земљи.+ 32  Дајмо нашем оцу да пије вино,+ па лезимо с њим да сачувамо потомство свог оца.“+ 33  Тако су те вечери дале свом оцу да пије вино.+ Онда је старија ушла и легла са својим оцем, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34  Сутрадан је старија рекла млађој: „Синоћ сам ја легла с нашим оцем. И вечерас му дајмо да пије вино, па ти онда уђи и лези с њим, да сачувамо потомство свог оца.“ 35  Тако су и те вечери дале свом оцу да пије вино. Онда је млађа отишла и легла с њим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 36  Обе Лотове кћери затруднеле су са својим оцем.+ 37  Старија је родила сина и дала му име Моав.*+ Он је отац онима који се данас називају Моавцима.+ 38  А и млађа је родила сина и дала му име Вен-Амије.* Он је отац онима који се данас називају Амоновим синовима.+

Фусноте

 Види фусноту за Пст 13:10.
 Изворна хебрејска реч (хесед) толико је богата значењем да у нашем језику не постоји једна реч којом би се у потпуности могао изразити њен смисао. У зависности од контекста може се превести изразима као што су „(верна) љубав, верност, оданост, доброта, милосрђе, милост, наклоност“, јер сви они улазе у спектар њеног значења.
 „Сигор“ значи „маленкост; безначајност“ (алузија на израз: „Теби то не значи много“ из 20. стиха).
 „Моав“ значи „од оца“.
 „Вен-Амије“ значи „син мог народа“, то јест син мог рода.