Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Пословице 17:1-28

17  Бољи је комад сувог хлеба с миром+ него кућа пуна меса од жртава са свађом.+  Разборит* ће слуга владати над сином који чини срамоту,+ и с браћом ће делити наследство.+  Топионица је за сребро и пећ је за злато,+ а срца Јехова испитује.+  Злочинац слуша зле усне,+ и лажов слуша погубан језик.+  Ко се руга сиромаху, срамоти Творца његовог.+ Ко се радује туђој несрећи, не остаје без казне.+  Унуци су круна старцима,+ и лепота су синовима очеви њихови.+  Честите усне не приличе безумнику,+ а још мање великашу усне лажљиве!+  Власник на свој дар гледа као на драги камен којим се наклоност придобија.+ Куд год се окрене, има успеха.+  Ко покрива преступ, тражи љубав,+ а ко стално прича о њему, раздваја блиске пријатеље.+ 10  На разумнога* укор делује јаче+ него на безумнога сто удараца.+ 11  Зао човек тражи само побуну,+ али окрутан је гласник који се шаље на њега.+ 12  Боље је да човек наиђе на медведицу којој су младунци отети+ него на безумника у лудости његовој.+ 13  Ко враћа зло за добро,+ зло се неће удаљити од куће његове.+ 14  Кад почне препирка, то је као да се отвори брана на водама.+ Зато се удаљи пре него што почне свађа.+ 15  Ко злога проглашава праведним+ и ко праведнога проглашава злим,+ обојица су одвратни Јехови.+ 16  Шта ће безумнику могућност да прибави мудрост,+ кад није разуман?*+ 17  Прави пријатељ воли у свако доба,+ и у невољи брат постаје.+ 18  Неразуман* човек пружа руку+ и даје пуну гаранцију пред својим ближњим.+ 19  Ко воли преступ, воли и свађу.+ Ко себи гради висока врата, тражи пропаст.+ 20  Ко је покварен у срцу, не налази добро,+ и ко је превртљивог језика, пада у зло.+ 21  Неразумно дете доноси жалост оцу своме;+ отац безумног детета нема радости.+ 22  Весело срце делује добро као лек,+ а сломљен дух суши кости.+ 23  Зао човек узима мито из недара+ да би стазе правде искривио.+ 24  Мудрост је пред лицем разборитог човека,+ а безумнику очи лутају на крај земље.+ 25  Безуман је син жалост оцу своме+ и горчина мајци својој.+ 26  Није добро глобом кажњавати праведника,+ и није честито ударати великаше.+ 27  Ко задржава речи своје, заиста је мудар,+ и разборит човек сталоженог је духа.+ 28  И лудог сматрају мудрим кад ћути,+ и разборитим* онога ко не отвара усне своје.

Фусноте

 Види фусноту за израз „разборитост“ у Псл 1:3.
 Види фусноту за Псл 3:5.
 Дословно: „кад нема [разборито] срце“.
 Дословно: „Онај ко нема [разборито] срце“.
 Види фусноту за Псл 3:5.