Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Поновљени закони 32:1-52

32  „Слушајте, небеса, шта ћу говорити, Нека земља чује речи уста мојих.+   Поука ће се моја као киша спустити,+ Речи ће моје као роса падати,+ Као ситна киша по трави,+ Као велики пљусак по растињу,+   Јер ћу објавити име Јеховино.+ Величајте Бога нашег!+   Он је Стена, дело је његово савршено,+ Јер су сви путеви његови правда.+ Он је веран Бог,+ нема у њему неправде, +Праведан је и истинит.+   Они су се искварили,+ Нису његова деца, они су криви.+ То је нараштај покварен и изопачен!+   Зар Јехови тако враћаш,+ Народе безумни што мудрости немаш?+ Зар он није Отац твој који те је створио,+ Који те је начинио и утврдио?+   Сети се давних дана,+ Размишљај о годинама прошлих нараштаја. Упитај оца свога и рећи ће ти,+ Старце своје и казаће ти.+   Кад је Свевишњи дао наследство народима,+ Кад је расејао синове Адамове,+ Одредио је границе народима+ Према броју синова Израелових.+   Јер је наследство Јеховино народ његов.+ Јаков је део који је он наследио.+ 10  Нашао га је у пустој земљи,+ У пустињи где ничега нема и где се завијање чује.+ Штитио га је+ и бринуо се за њега,+ Чувао га је као зеницу ока свога.+ 11  Као што орао подиже орлиће из гнезда, Па лебди над птићима својим,+ Шири крила своја, узима их И на крилима их својим носи,+ 12  Тако је Јехова водио Јакова,+ И с њим није било ниједног туђег бога.+ 13  Извео га је на узвишице земаљске,+ Да једе плодове пољске.+ Давао му је мед из стене да га сише,+ И уље из стене тврде као кремен,+ 14  Маслац од крављег млека и овчије млеко+ Уз овнујско сало, Најбоље овнове и јарце са Васана+ Заједно с најбољом пшеницом.+ И пио је вино, крв од грожђа.+ 15  Кад се Јешурун*+ угојио, почео је да се рита.+ Угојио се, удебљао, претворио се у сало.+ Напустио је Бога који га је начинио,+ Презрео је Стену+ спасења свога. 16  Туђим боговима+ изазивали су љубомору његову,+ Вређали су га гадостима.+ 17  Жртве су приносили демонима, а не Богу,+ Боговима које нису познавали,+ Новим боговима који су се недавно појавили,+ За које праочеви ваши нису знали. 18  Заборавио си Стену која те је родила,+ Бацио си у заборав Бога, Онога ко те је родио у порођајним боловима.+ 19  Кад је Јехова то видео, презрео их је,+ Јер су га наљутили синови његови и кћери његове. 20  Зато је рекао: ’Окренућу лице своје од њих,+ Видећу какав ће им бити крај. Јер су нараштај изопачен,+ Синови у којима нема верности.+ 21  Изазивали су моју љубомору оним што није бог,+ Наљутили су ме ништавним идолима.+ И ја ћу њихову љубомору изазивати оним што није народ,+ Вређаћу их безумним народом.+ 22  Јер се гнев мој као ватра распламсао,+ И гореће до гроба,* до најдубљег места,+ Прождреће земљу и род њен,+ Запалиће темеље гора.+ 23  Умножићу невоље њихове,+ На њих ћу потрошити стреле своје.+ 24  Биће исцрпљени од глади,+ прождираће их јака грозница+ И страшна пошаст.+ На њих ћу послати звериње зубе,+ С отровом гмизаваца који по праху гмижу.+ 25  Напољу ће им мач убијати децу,+ А по кућама умираће од страха,+ Младић и девојка,+ Одојче и старац седе косе.+ 26  Требало је да кажем: „Расејаћу их,+ Избрисаћу спомен на њих међу смртним људима“,+ 27  Али бојао сам се да ће се непријатељи ругати,+ Да ће њихови противници то погрешно протумачити+ И да ће рећи: „Наша је рука надмоћнија,+ Није Јехова учинио све ово.“+ 28  Јер Израел је народ без разума,+ Међу њима нема разборитости.+ 29  Да су барем мудри!+ Тада би добро размислили о овоме.+ Схватили би шта их чека.+ 30  Како би један могао да гони хиљаду, И двојица да натерају у бег десет хиљада,+ Да их Стена њихова није продала,+ Да их Јехова није предао? 31  (Јер њихова стена није као наша Стена.+ Чак и наши непријатељи то признају.)+ 32  Јер лоза је њихова од содомске лозе И с гоморских поља.*+ Грожђе је њихово отровно грожђе, Гроздови су њихови горки.+ 33  Вино је њихово отров великих змија, Страшан кобрин отров.+ 34  Није ли све то сачувано код мене, Запечаћено у ризницама мојим?+ 35  Моја је освета, и моја је одмазда.+ Доћи ће време да им нога посрне,+ Јер је близу дан пропасти њихове,+ И брзо долази оно што ће их задесити.‘+ 36  Јер ће Јехова судити свом народу+ И сажалиће се на слуге своје,+ Кад види да је снага њихова нестала, И да је остао само човек беспомоћан и безвредан. 37  И рећи ће: ’Где су богови њихови,+ Где је стена у којој су тражили заклон,+ 38  Богови који су јели сало жртава њихових+ И пили вино леваница њихових?+ Нека устану и нека вам помогну.+ Нека вам буду заклон.+ 39  Видите сада да сам ја Бог+ И да нема других богова осим мене.+ Ја и смрт и живот дајем.+ Тешку рану задајем,+ али ћу је и излечити,+ И нико се из моје руке не може истргнути.+ 40  Јер заклињући се подижем руку своју према небесима+ И кажем: „Тако ја био жив довека“,+ 41  Кад наоштрим свој блистави мач,+ И узмем суд у руку своју,+ Осветићу се противницима својим+ И казнићу оне који ме силно мрзе.+ 42  Стреле ћу своје крвљу опити,+ Крвљу побијених и заробљених.+ Мач ће мој месо јести, Главе вођа непријатељских.‘+ 43  Веселите се, народи, с народом његовим,*+ Јер ће он осветити крв слугу својих,+ Осветиће се противницима својим+ И извршиће очишћење за земљу народа свог.“ 44  Тако је Мојсије дошао и изрекао све речи ове песме да га народ чује.+ С њим је био и Осија,* Навинов син.+ 45  Кад је Мојсије изговорио све ове речи пред целим Израелом, 46  рекао им је: „Усадите у своје срце све речи којима вас данас опомињем,+ да бисте својим синовима могли да заповедите да савесно поступају по свим речима овог закона.+ 47  Јер за вас то нису празне речи,+ него вам оне значе живот,+ и поступајући по тим речима продужићете своје дане у земљи у коју идете преко Јордана да је заузмете.“+ 48  Тог истог дана Јехова је рекао Мојсију: 49  „Попни се на ову аваримску гору,+ на гору Навав,+ која је у моавској земљи и с које се види Јерихон, и погледај хананску земљу, коју дајем Израеловим синовима.+ 50  Ти ћеш умрети на гори на коју се попнеш и бићеш прибран свом народу,+ као што је твој брат Арон умро на гори Ор+ и био прибран свом народу, 51  јер ме нисте послушали+ пред Израеловим синовима код воде Мериве+ у Кадису, у пустињи Зин, и нисте признали моју светост међу Израеловим синовима.+ 52  Зато ћеш издалека видети ту земљу, али нећеш ући у земљу коју дајем Израеловим синовима.“+

Фусноте

 „Јешурун“, што значи „уздигнути, честити“, почасни је назив за Израел.
 Дословно: „шеола“.
 Или: „тераса; терасастих поља“.
 Или: „Веселите се, небеса, с њим и нека га обожавају сви анђели Божји. Веселите се, народи, с народом његовим и нека се сви синови Божји ојачају у њему“, према Септуагинти (LXX). Упореди са Јев 1:6.
 Првобитно име Исуса Навина.