Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Немија 9:1-38

9  Двадесет четвртог дана тог месеца+ сакупили су се Израелови синови постећи+ у кострети+ и посути прашином.+  Израелов род се одвојио+ од свих туђинаца.+ Приступили су и признавали+ своје грехе+ и преступе својих очева.+  Затим су стајали на свом месту+ и три сата*+ наглас читали из књиге закона+ Јехове, свог Бога, а онда су три сата признавали+ грехе и клањали се Јехови, свом Богу.+  Тада су се Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија,+ Ваније и Хананије попели на место подигнуто+ за Левите и гласно завапили+ Јехови, свом Богу.  Левити Исус, Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја рекли су овако: „Устаните, благосиљајте+ Јехову, свог Бога, одувек и заувек.+ Нека је благословљено твоје славно име+ које је узвишено изнад сваког благослова и сваке хвале.  „Ти си једини, Јехова.+ Ти си створио небеса,+ небо над небесима, и сву војску њихову,+ земљу+ и све што је на њој,+ мора+ и све што је у њима,+ и ти све то одржаваш у животу и војска+ небеска клања ти се.  Ти си Јехова истинити Бог, који си изабрао Аврама+ и извео га из Ура Халдејског+ и дао му име Аврахам.+  И видео си да је његово срце верно пред тобом,+ и зато си с њим склопио савез+ да ћеш му дати земљу Хананаца, Хетеја, Амореја, Ферезеја, Јевусеја и Гергесеја, да ћеш је дати његовом потомству.+ И испунио си своје речи, јер си праведан.+  „Видео+ си невољу наших очева у Египту и чуо си њихову вику код Црвеног мора.+ 10  И учинио си знакове и чуда над фараоном и над свим његовим слугама и над целим народом његове земље,+ јер си знао да су дрско+ поступали с њима. И стекао си себи име+ какво данас имаш. 11  Пред њима си раздвојио море,+ тако да су прешли посред мора по сувом,+ а оне који су их гонили бацио си у дубине+ као камен+ у силне воде.+ 12  Стубом од облака водио си их дању,+ а стубом од ватре ноћу,+ осветљавајући+ им пут којим је требало да иду. 13  Сишао си на гору Синај+ и с неба си говорио с њима,+ и дао си им праведне наредбе+ и закон истине,+ добре прописе+ и заповести.+ 14  И обзнанио си им свој свети сабат*+ и дао си им заповести, прописе и закон преко свог слуге Мојсија.+ 15  Кад су били гладни, дао си им хлеб с неба,+ а кад су били жедни, дао си им воду из стене,+ и рекао си им да иду+ и да заузму земљу за коју си се подигнутом руком заклео да ћеш им је дати.+ 16  „Али они, наши праочеви, дрско+ су поступали и постали су непокорни*+ и нису слушали твоје заповести. 17  Нису хтели да слушају,+ нити су се више сећали+ чудесних дела која си на њима учинио, него су постали непокорни+ и себи су поставили вођу+ да се врате у ропство у Египат. Али ти си Бог који је спреман да опрости,+ милостив+ и милосрдан,+ спор на гнев+ и пун доброте,*+ и ниси их оставио.+ 18  И кад су себи начинили ливено теле+ и рекли: ’Ово је твој Бог који те је извео из Египта‘,+ и кад су својим делима показали велики презир, 19  ти их у свом великом милосрђу ниси оставио+ у пустињи. Стуб од облака није одступао од њих дању водећи их путем,+ нити стуб од ватре ноћу осветљавајући им пут којим је требало да иду.+ 20  Дао си им свој добри дух+ да буду разборити, своју ману ниси ускратио њиховим устима,+ и воду си им дао кад су били жедни.+ 21  Четрдесет+ година хранио си их у пустињи. Ништа им није недостајало.+ Одећа им се није похабала+ и ноге им нису отицале.+ 22  „Дао си им краљевства+ и народе и разделио си их по крајевима,+ тако да су заузели земљу Сиона,+ есевонског краља,+ и земљу Ога,+ васанског краља.+ 23  Синове њихове умножио си као звезде на небу.+ Затим си их довео у земљу+ за коју си обећао њиховим праочевима+ да ће ући у њу и заузети је. 24  Синови њихови+ ушли су и заузели земљу,+ а ти си покорио+ пред њима становнике те земље, Хананце,+ и дао си их њима у руке, као и њихове краљеве+ и народе те земље,*+ да раде с њима шта год хоће.+ 25  Освојили су утврђене градове+ и плодну земљу,+ и заузели су куће пуне сваког добра,+ ископане бунаре,*+ винограде, маслињаке+ и многе воћке, и јели су, наситили се,+ угојили+ се и уживали у твојој великој доброти.+ 26  „Али постали су непослушни+ и побунили се против тебе,+ окренули су леђа твом закону+ и убијали твоје пророке,+ који су их опомињали да би их вратили к теби,+ и делима су својим показивали велики презир.+ 27  Зато си их давао у руке њиховим противницима+ који су им задавали невоље.+ А када су били у невољи вапили су к теби+ и ти си их чуо с небеса+ и у свом великом милосрђу+ давао си им спаситеље,+ који су их избављали из руку њихових противника.+ 28  „Али чим би наступио мир, опет су чинили што је зло пред тобом+ и ти си их препуштао у руке њиховим непријатељима који су их газили.+ Тада би се обраћали и призивали те у помоћ,+ а ти си их чуо с небеса+ и у свом великом милосрђу много пута си их избављао.+ 29  Премда си их опомињао+ да би их вратио свом закону,+ они су дрско+ поступали и нису слушали твоје заповести и огрешили+ су се о твоје законе+ који живот значе ономе ко их се држи.+ Тврдоглаво су окретали леђа,+ били су непокорни+ и нису слушали.+ 30  А ти си много година био стрпљив с њима,+ опомињао+ си их својим духом преко својих пророка, али они нису слушали.+ На крају си их предао у руке другим народима.*+ 31  Али у свом великом милосрђу ниси их истребио+ нити си их оставио,+ јер си ти Бог милостив+ и милосрдан.+ 32  „А сада, Боже наш, Боже велики+ и моћни,+ ти који уливаш страх,+ који се држиш савеза+ и показујеш милост,*+ нека не буде незнатна+ пред твојим лицем сва ова невоља која је снашла нас,+ наше краљеве,+ наше кнезове,+ наше свештенике,+ наше пророке,+ наше праочеве+ и цео твој народ од времена асирских краљева па до данас.+ 33  Ти си праведан+ у свему што нас је снашло, јер ти си поступао верно,+ а ми смо чинили зло.+ 34  Наши краљеви, наши кнезови, наши свештеници и наши праочеви+ нису извршавали твој закон,+ нису обраћали пажњу на твоје заповести+ ни на твоје опомене којима си их опомињао.+ 35  У свом краљевству+ и усред добара+ која си им дао у изобиљу, у пространој и плодној земљи+ коју си им доделио, они ти нису служили+ и нису се одвратили од злих дела својих.+ 36  Ево, ми смо данас робови!+ У земљи коју си дао нашим праочевима да једу њене плодове и њена добра, ево, ми смо робови у њој,+ 37  а њен обилан род+ иде краљевима+ које си поставио над нама због наших греха,+ и они господаре над нашим телима и над нашом стоком по својој вољи, а ми смо у великој невољи.+ 38  „И због свега тога писмено се обавезујемо на верност+ и оверавамо то печатом+ наших кнезова, Левита и свештеника.“+

Фусноте

 Дословно: „четвртину дана“.
 Види фусноту за Из 16:23.
 Или: „тврдоврати“; дословно: „отврднули су врат“.
 Или: „верне љубави“. Види фусноту за Пст 19:19.
 „Народе земље“ — множина од хебрејског израза ам хаарец.
 Или: „цистерне“.
 „Другим народима“ — дословно: „народима земаља“ (множина од хебрејског израза ам хаарец).
 Или: „верну љубав“.