Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Немија 5:1-19

5  Међу мушкарцима и женама подигла се велика вика+ против њихове јудејске браће.+  Једни су говорили: „Своје синове и своје кћери дајемо у залог да бисмо добили жито да једемо и останемо живи.“+  Други су говорили: „Своје њиве, винограде и куће дајемо у залог+ да бисмо добили жито у време глади.“  Други су опет говорили: „Заложили смо своје њиве и винограде+ да бисмо тим новцем платили краљу данак.+  А наше тело је као и тело наше браће,+ наши синови су као и њихови синови, али ми своје синове и кћери морамо да дајемо у робље,+ а неке наше кћери већ су робиње. Руке су наше немоћне, јер наше њиве и наши виногради припадају другима.“  Веома сам се наљутио кад сам чуо њихову вику и њихове речи.  Тада сам у свом срцу размислио и прекорио+ великаше и управитеље: „Ви узимате зеленашку камату,+ сваки од свог брата.“ Затим сам због њих сазвао велики скуп.+  Рекао сам им: „Ми смо учинили све што смо могли да бисмо откупили+ своју јудејску браћу која су била продата другим народима, па зар ћете ви сада да продајете своју браћу,+ па да их ми опет откупљујемо?“ На то су ућутали и нису знали шта да кажу.+  Ја сам наставио: „Није добро то што радите.+ Зар не би требало да ходите у страху+ од нашег Бога,+ да нам се не би ругали+ народи, наши непријатељи?+ 10  И ја и браћа моја и слуге моје дајемо им новац и жито у зајам. Али, молим вас, немојмо више да позајмљујемо уз камату.+ 11  Молим вас, вратите им још данас њихове њиве,+ винограде, маслињаке и куће, и стоти део* од новца, жита, младог вина и уља што узимате од њих као камату.“ 12  Они су одговорили: „Вратићемо им+ и нећемо од њих ништа тражити.+ Учинићемо тачно тако како си рекао.“+ Тада сам позвао свештенике и заклео их да учине по тој речи.+ 13  Затим сам истресао скутове своје одеће и рекао: „Овако нека истинити Бог истресе из његове куће и иметка који је стекао сваког човека који се не буде држао ове речи. Тако нека буде истресен и нека остане без ичега.“ Тада је цео збор* рекао: „Нека буде тако!“*+ Онда су кренули да хвале Јехову.+ И народ је поступио по тој речи.+ 14  Осим тога, од дана кад сам постављен за намесника+ у Јудиној земљи, од двадесете+ до тридесет и друге+ године краља Артаксеркса,+ то јест дванаест година, ни ја ни моја браћа нисмо јели хлеб на који намесник има право.+ 15  Пређашњи намесници, моји претходници, стављали су тежак терет на народ и сваког дана су узимали од њега четрдесет сикала* сребра за хлеб и вино. Поред тога, њихове слуге су тлачиле народ.+ Али ја нисам тако поступао+ јер сам имао страх од Бога.+ 16  Такође сам помагао и у радовима око ових зидина,+ и све су моје слуге тамо заједно радиле, а ни једне њиве нисмо стекли.+ 17  За мојим столом било је сто педесет Јудејаца и управитеља, поред оних што су долазили из околних народа.+ 18  Сваког дана за мене се припремало једно говече, шест одабраних оваца и птице које су се спремале за мене, а сваких десет дана доносило се много разноврсног вина.+ Уз то нисам тражио хлеб на који намесник има право, јер је тешка служба била на овом народу. 19  Сети ме се,+ Боже мој, по добру+ због свега што сам учинио за овај народ.+

Фусноте

 Или: „један посто“, који су узимали месечно.
 Хебрејски: кахал. Види фусноту за Из 12:6.
 На хебрејском: „Амин!“
 Сикал је тежио 11,4 грама. Види додатак 13.