Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Марко 12:1-44

12  Почео је да им говори у поређењима: „Један човек је засадио виноград+ и поставио ограду око њега, ископао је место за винску пресу и подигао стражарску кулу.+ Дао га је у закуп виноградарима+ и отпутовао у туђину.+  Кад је дошло време, послао је једног роба к виноградарима да узме од њих део виноградског рода.+  Али они су га ухватили, истукли и послали назад празних руку.+  Послао им је и другог роба. Њему су разбили главу и осрамотили га.+  Послао је и трећег, а њега су убили. Тако и многе друге, од којих су неке истукли, а неке побили.  Имао је још једног, вољеног сина.+ Њега је последњег послао к њима, рекавши: ’Поштоваће мог сина.‘+  Али ти виноградари су међу собом рекли: ’Ово је наследник.+ Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘+  Тада су га ухватили, убили+ и избацили из винограда.+  Шта ће урадити власник винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, а виноград+ ће дати другима.+ 10  Зар никада нисте читали ове речи из Писма: ’Камен+ који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен.+ 11  То је Јеховино дело, и дивно је у нашим очима‘?“+ 12  Од тада су тражили прилику да га ухвате јер су разумели да је испричао ово поређење имајући њих на уму. Али бојали су се народа, па су га оставили и отишли.+ 13  Затим су послали к њему неке фарисеје и Иродове присталице+ да га ухвате у речи.+ 14  Кад су дошли, рекли су му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да ниси пристран, јер не гледаш ко је ко, него по истини учиш Божјем путу.+ Да ли је дозвољено да се цару* плаћа порез или није? 15  Да ли да плаћамо или да не плаћамо?“+ Прозревши њихово лицемерство, рече им: „Зашто ме искушавате? Покажите ми денар.“*+ 16  И донели су га. Он им рече: „Чији је ово лик и натпис?“ Одговорили су: „Царев.“+ 17  Исус тада рече: „Дајте цару царево,+ а Богу Божје.“+ И дивили су му се.+ 18  Тада су к њему дошли садукеји,* који кажу да нема ускрсења, и упитали су га:+ 19  „Учитељу, Мојсије нам је написао да онај коме умре брат и остави жену, али не остави детета, треба да узме ту жену+ и с њом подигне потомство свом брату.+ 20  Било је седморо браће. Први је узео жену, али кад је умро није оставио потомство.+ 21  Узео ју је и други, али је умро не оставивши потомство. И трећи исто тако. 22  И ниједан од седморице није оставио потомство. Последња од свих умрла је и жена.+ 23  Кад буде ускрсење, коме ће од њих бити жена? Јер су је седморица имала за жену.“+ 24  Исус им је рекао: „Зар нисте у заблуди зато што не познајете ни Писма ни Божју моћ?+ 25  Јер кад устану из мртвих, нити ће се женити нити удавати, него ће бити као анђели на небесима.+ 26  А да мртви устају, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, у запису о грму, како му је Бог рекао: ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев‘?+ 27  А он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.“+ 28  Један од писмозналаца, који је пришао и чуо њихову расправу, знајући да им је добро одговорио, упитао га је: „Која је прва од свих заповести?“+ 29  Исус је одговорио: „Прва је: ’Чуј, Израеле, Јехова, наш Бог, један је Јехова,+ 30  и воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом и свом својом снагом.‘+ 31  Друга је ова: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘+ Друге заповести веће од ових нема.“ 32  Писмозналац му је рекао: „Учитељу, добро је и истинито што си рекао: ’Он је један и нема другог осим њега.‘+ 33  И волети га свим срцем и свим разумом* и свом снагом и волети ближњег као самог себе вреди много више од свих жртава паљеница и других жртава.“+ 34  Тада му је Исус, видевши да је паметно одговорио, рекао: „Ниси далеко од Божјег краљевства.“ И више нико није имао храбрости да га испитује.+ 35  Поучавајући у храму, Исус је рекао: „Како то да писмозналци кажу да је Христ* Давидов син?+ 36  Сам Давид је по светом духу+ казао: ’Јехова је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје под ноге твоје.“‘+ 37  Сам Давид га назива ’Господом‘, па како му је онда син?“+ И силан народ га је с уживањем слушао.+ 38  Поучавајући их, говорио је: „Чувајте се писмозналаца+ који радо шетају у дугим хаљинама и воле да их поздрављају на трговима 39  и радо заузимају прва места у синагогама и најбоља места на вечерама.+ 40  То су они који отимају имовину+ удовицама и дуго се моле само зато да их други виде. Они ће добити строжу пресуду.“+ 41  И сео је наспрам касица за прилоге+ и посматрао како народ убацује новац у касице за прилоге. Многи богаташи су убацивали много.+ 42  Дошла је једна сиромашна удовица и убацила два новчића.*+ 43  Тада је позвао к себи своје ученике и рекао им: „Заиста, кажем вам, ова сиромашна удовица убацила је више од свих који убацују новац у касице за прилоге.+ 44  Јер сви су они убацили од свог вишка, а она је од своје сиротиње убацила све што је имала за живот.“+

Фусноте

 Или: „цезару“. Грчки: кесар.
 Види фусноте за Мр 6:37 и 14:5.
 Види фусноту за Мт 3:7.
 Изворна реч има различита значења и у зависности од контекста може се превести појмовима: „способност разумевања, схватања, разлучивања; разум, оштроумност, проницљивост, увид“. Упореди са фуснотом за Псл 3:5.
 Или: „Помазаник, Месија“. Види фусноту за Мт 2:4.
 Дословно: „две лепте, то јест кодранта“. Лепта (лептон) била је јеврејски бакарни или бронзани новчић најмање вредности. Кодрант је римски бакарни или бронзани новчић, шездесет четврти део денара. Види додатак 13.