Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Марко 10:1-52

10  Оданде је устао и дошао у гранична подручја Јудеје и на ону страну Јордана. Народ је опет дошао к њему, а он их је опет поучавао, као што је имао обичај.+  Тада су му пришли фарисеји и да би га искушали упитали су га: „Да ли човек сме да се разведе од своје жене из било ког разлога?“+  А он им је одговорио: „Шта вам је заповедио Мојсије?“  Они су рекли: „Мојсије је дозволио мужу да напише потврду о разводу и да се разведе од жене.“+  Исус им је рекао: „Због окорелости вашег срца+ написао вам је ту заповест.  Али од почетка стварања ’Он их је начинио као мушкарца и жену.+  Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку,  и њих двоје биће једно тело.‘+ Тако нису више двоје, него једно тело.  Дакле, што је Бог саставио,* човек нека не раставља.“+ 10  Кад су опет били у кући,+ ученици су га испитивали о томе. 11  И он им је рекао: „Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу+ према првој. 12  И ако се жена разведе од мужа па се уда за другога, чини прељубу.“+ 13  Људи су му доводили децу да их дотакне, али ученици су их прекоравали.+ 14  Кад је Исус то видео, наљутио се и рекао им: „Пустите децу да долазе к мени. Не браните им, јер таквима припада Божје краљевство.+ 15  Заиста, кажем вам, ко не прими Божје краљевство попут детета, неће ући у њега.“+ 16  И узео је децу у крило и благосиљао их, полажући руке на њих.+ 17  Кад је полазио на пут, дотрчао је један човек, пао пред њим на колена и упитао га: „Учитељу добри, шта морам да радим да наследим вечни живот?“+ 18  Исус му рече: „Зашто ме зовеш добрим?+ Нико није добар, осим једнога, Бога.+ 19  Заповести знаш: ’Не убиј‘,+ ’Не учини прељубу‘,+ ’Не укради‘,+ ’Не сведочи лажно‘,+ ’Не варај‘,+ ’Поштуј свог оца и своју мајку‘.“+ 20  А он му рече: „Учитељу, свега се тога држим још од своје младости.“ 21  Тада га Исус погледа и с наклоношћу му рече: „Једно ти недостаје: Иди, продај оно што имаш и новац дај сиромашнима и имаћеш благо на небу. Онда дођи и крени за мном.“+ 22  Али он се растужио на те речи и отишао жалостан, јер је имао велик иметак.+ 23  Погледавши уоколо, Исус је рекао својим ученицима: „Како ће тешко богати+ ући у Божје краљевство!“+ 24  Ученици су били изненађени+ његовим речима. Зато им је Исус опет рекао: „Децо, како је тешко ући у Божје краљевство! 25  Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство.“+ 26  А они су се још више зачудили и упитали га: „Ко се онда може спасти?“+ 27  Исус је погледао у њих и рекао: „Људима је то немогуће, али Богу није. Богу је све могуће.“+ 28  Тада му Петар рече: „Ми смо све оставили и пошли смо за тобом.“+ 29  Исус рече: „Заиста, кажем вам, нико није оставио кућу или браћу или сестре или мајку или оца или децу или њиве ради мене и ради добре вести,+ 30  а да неће сада, у овом времену, добити стоструко:+ и куће и браћу и сестре и мајке и децу и њиве, с прогонствима,+ а у поретку* који долази вечни живот. 31  Али, многи који су први биће последњи, а последњи први.“+ 32  Путовали су тако у Јерусалим, а Исус је ишао испред њих. Били су задивљени, а они који су ишли за њима бојали су се. Тада је опет узео дванаесторицу на страну и почео да им говори о ономе што треба да га задеси:+ 33  „Ево, идемо у Јерусалим. Син човечји биће предат свештеничким главарима и писмозналцима, и они ће га осудити на смрт и предаће га незнабошцима,+ 34  и ругаће му се и пљуваће га и бичеваће га и убиће га, а он ће после три дана ускрснути.“+ 35  Јаков и Јован, два Зеведејева сина,+ пришли су му и рекли: „Учитељу, хтели бисмо да нам учиниш оно што затражимо од тебе.“+ 36  Он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?“ 37  Они му рекоше: „Дај нам да у твојој слави седнемо један с твоје десне стране, а други с леве.“+ 38  Исус им рече: „Не знате шта тражите. Можете ли да пијете чашу коју ја пијем, или да се крстите крштењем којим се ја крстим?“+ 39  Они одговорише: „Можемо.“ Тада им Исус рече: „Чашу коју ја пијем пићете, и крштењем којим се ја крстим крстићете се.+ 40  Али да седите с моје десне и с моје леве стране, то не могу ја дати,+ него то припада онима којима је припремљено.“ 41  Кад су то чула остала десеторица, наљутили су се на Јакова и Јована.+ 42  Али Исус их је позвао к себи и рекао им: „Знате да они које сматрају владарима господаре народима и великаши их држе под својом влашћу.+ 43  А међу вама нека не буде тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга,+ 44  и ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима роб.+ 45  Јер ни Син човечји није дошао да му служе,+ него да служи и да свој живот* да као откупнину+ за многе.“+ 46  Дошли су у Јерихон. И кад су он и његови ученици и много народа излазили из Јерихона, Вартимеј (Тимејев син), слепи просјак, седео је поред пута.+ 47  Кад је чуо да је то Исус Назарећанин, повикао је: „Сине Давидов,+ Исусе, смилуј ми се!“+ 48  Многи су га ућуткивали, али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“+ 49  Тада се Исус зауставио и рекао: „Позовите га.“ И позвали су слепог човека и рекли му: „Буди храбар! Устани, зове те.“+ 50  Он је збацио са себе своју хаљину, скочио и отишао к Исусу. 51  Тада га Исус упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“+ А слепи човек одговори: „Рабони,* учини да прогледам.“+ 52  Исус му рече: „Иди, вера те је твоја излечила.“+ И одмах је прогледао+ и пошао путем за њим.+

Фусноте

 Дословно: „ставио у исти јарам“.
 Види фусноту за Мт 12:32.
 Дословно: „душу“.
 Види Јв 20:16.