Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Лука 9:1-62

9  Затим је сазвао дванаесторицу и дао им моћ и власт над свим демонима и моћ да лече од болести.+  Послао их је да проповедају Божје краљевство и да лече болесне,  па им је рекао: „Ништа не носите на пут, ни штап ни торбу ни хлеб ни новац. Немојте имати две хаљине.+  У коју кућу уђете, у њој и останите док не пођете даље.+  Где вас не приме, излазећи из тог града+ отресите прашину са својих ногу за сведочанство против њих.“+  И ученици су кренули. Ишли су од села до села објављујући добру вест и лечећи посвуда.+  Кад је тетрарх* Ирод* чуо шта се све догађа, био је јако збуњен јер су неки говорили да је Јован ускрснуо из мртвих,+  други да се појавио Илија, а трећи да је ускрснуо неки од древних пророка.    Ирод је рекао: „Јовану сам ја одрубио главу.+ Ко је онда овај о коме све ово чујем?“ Зато је тражио прилику да га види.+ 10  Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу шта су учинили.+ Тада их је повео у град који се зове Витсаида, да буду сами.+ 11  Али народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Он их је љубазно примио, говорио им о Божјем краљевству+ и лечио оне којима је требало излечење.+ 12  Кад се дан почео ближити крају, пришла су му дванаесторица и рекла: „Отпусти народ, нека иду у околна села и на имања и нека нађу смештај и нешто за јело, јер смо овде на пустом месту.“+ 13  Он им рече: „Ви им дајте да једу.“+ А они рекоше: „Имамо само пет хлебова и две рибе.+ Хоћеш ли да идемо да купимо храну за све ове људе?“+ 14  Било је, наиме, око пет хиљада мушкараца.+ А он је рекао својим ученицима: „Нека поседају* у групе по педесетак.“+ 15  И они су то учинили и сви су поседали. 16  Он је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо, благословио их и изломио и дао ученицима да их разделе народу.+ 17  И сви су јели и наситили се. Затим су сакупили остатке — дванаест корпи.+ 18  Кад се једном насамо молио, ученици су се скупили око њега и он их је упитао: „Шта говоре људи, ко сам ја?“+ 19  Они су одговорили: „Неки кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је ускрснуо један од древних пророка.“+ 20  Тада их упита: „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Петар одговори:+ „Христ*+ Божји.“ 21  Тада им је строго заповедио да то никоме не говоре.+ 22  И рекао је: „Син човечји мора много да претрпи и да буде одбачен од старешина, свештеничких главара и писмозналаца, да буде убијен+ и да трећи дан ускрсне.“+ 23  Затим се обратио свима: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе,+ нека узме свој мученички стуб,* нека га носи сваки дан и нека иде за мном.+ 24  Јер ко хоће да спасе свој живот,* изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће га спасти.+ 25  Заиста, шта вреди човеку да добије цео свет, а изгуби самог себе или себи науди?+ 26  Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се и Син човечји постидети кад дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела.+ 27  Заиста, кажем вам, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божје краљевство.“+ 28  Отприлике осам дана после ових речи, повео је са собом Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли.+ 29  Док се молио, променио се изглед његовог лица,+ а одећа му је постала блиставо бела.+ 30  И два човека су разговарала с њим, а то су били Мојсије и Илија.+ 31  Појавили су се у слави и говорили о његовом одласку који ће се догодити у Јерусалиму.+ 32  А Петра и оне који су били с њим савладао је сан. Кад су се пробудили, видели су његову славу+ и два човека како стоје с њим. 33  И док су ови одлазили од њега, Петар је, не знајући шта говори, рекао Исусу: „Учитељу, добро нам је овде. Зато подигнимо три шатора, један за тебе, један за Мојсија и један за Илију.“+ 34  Док је то говорио, створио се облак и заклонио их. Кад су ушли у облак, уплашили су се.+ 35  А из облака је дошао глас:+ „Ово је мој Син, онај кога сам изабрао.+ Њега слушајте.“+ 36  Кад се зачуо тај глас, Исус се нашао сам.+ А ученици су ћутали и тих дана никоме нису говорили шта су видели.+ 37  Кад су сутрадан сишли с горе, срео га је силан народ.+ 38  Један човек из народа је повикао: „Учитељу, молим те, погледај мог сина, јер ми је јединац!+ 39  Дух+ га спопадне и он одједном почне да виче, баца га у грч тако да запени и једва оде од њега кад га измучи. 40  Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.“+ 41  А Исус је рекао: „О безверни и изопачени нараштају!+ Докле морам бити с вама и подносити вас? Доведи овамо свог сина.“+ 42  Али док је дечак прилазио, демон га је треснуо о земљу и бацио у снажан грч. Исус је прекорио нечистог духа и излечио дечака и предао га његовом оцу.+ 43  И сви су били запањени због Божје величанствене моћи.+ Док су се сви чудили свему што је чинио, рекао је својим ученицима: 44  „Запамтите добро ове речи: Син човечји биће предат у руке људима.“+ 45  Али они и даље нису разумели те речи. Њихово значење било им је сакривено и нису могли разумети, а бојали су се да га питају о томе.+ 46  Онда су почели да размишљају о томе ко би од њих могао бити највећи.+ 47  Исус је знао о чему размишљају у свом срцу, па је узео дете, ставио га поред себе+ 48  и рекао им: „Ко прима ово дете у моје име, прима и мене, а ко прима мене, прима и онога који ме је послао.+ Јер ко се међу свима вама понаша као мањи,+ тај је велики.“+ 49  Јован је на то рекао: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне+ у твоје име, па смо му бранили,+ јер не иде с нама.“+ 50  А Исус му је рекао: „Не браните му, јер ко није против вас, за вас је.“+ 51  Како се приближавало време да буде узнесен,+ Исус је одлучно кренуо у Јерусалим. 52  Послао је гласнике пред собом. Они су отишли и ушли у једно самарићанско+ село да му тамо све припреме. 53  Али тамо га нису примили јер је ишао у Јерусалим.+ 54  Кад су то видели ученици Јаков и Јован,+ рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да ватра+ сиђе с неба и да их уништи?“ 55  А он се окрену и прекори их. 56  И тако су отишли у друго село. 57  Док су ишли путем, неко му је рекао: „Ићи ћу за тобом куд год пођеш.“+ 58  А Исус му рече: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу.“+ 59  Неком другом је рекао: „Пођи за мном.“ А човек му рече: „Дозволи ми да прво одем и сахраним свог оца.“+ 60  Исус му рече: „Пусти нека мртви+ сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божје краљевство.“+ 61  А један други рече: „Ићи ћу за тобом, Господе, али прво ми дозволи да се поздравим+ са својим укућанима.“ 62  Исус му рече: „Нико ко стави руку на плуг+ па се осврће на оно што је иза,+ није прикладан за Божје краљевство.“

Фусноте

 Види фусноту за Мт 14:1.
 Види фусноту за Лу 3:1.
 Дословно: „Нека се опруже“. Види фусноту за Мт 9:10.
 Или: „Помазаник, Месија“. Види фусноту за Мт 2:4.
 Види додатак 8.
 Дословно: „душу“.