Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Лука 8:1-56

8  Недуго после тога пошао је од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству.+ С њим су била дванаесторица  и неке жене+ које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалена, из које је било изашло седам демона,+  затим Јована,+ жена Иродовог надзорника Хузе, и Сусана и многе друге жене, које су им служиле својом имовином.  Кад се окупио силан народ и људи који су из многих градова дошли к њему, испричао је једно поређење:+  „Сејач је изашао да сеје семе. Док је сејао, нешто је семена пало поред пута па је било погажено и птице су га небеске позобале.+  Друго је пало на каменито тло, али кад је изникло, осушило се јер није имало влаге.+  А друго је пало међу трње и трње је нарасло с њим и угушило га.+  Друго је пало на добру земљу и кад је изникло, донело је стоструки плод.“+ Рекавши то повикао је: „Ко има уши да слуша, нека слуша!“+  Његови ученици су га питали шта значи то поређење.+ 10  Он им је одговорио: „Вама је дато да разумете свете тајне Божјег краљевства, а осталима се говори у поређењима,+ да гледају, а не виде, и да слушају, а не разумеју.+ 11  А поређење+ значи ово: семе је реч Божја.+ 12  Оно које је пало поред пута, то су они који чују,+ али затим долази Ђаво+ и узима реч из њиховог срца да не би веровали и били спасени.+ 13  Оно које је пало на каменито тло, то су они који радосно приме реч кад је чују, али немају корена. Једно време верују, али у време кушње отпадну.+ 14  Оно које је пало међу трње, то су они који чују, али одвучени бригама, богатством и ужицима+ овог живота, угуше се и не донесу зрео плод.+ 15  А оно које је пало на добру земљу, то су они који чују реч чистим и добрим срцем+ и задрже је и устрајно доносе плод.+ 16  „Нико не пали светиљку да је покрије посудом нити да је стави под кревет, него је ставља на свећњак, да би они који улазе видели светлост.+ 17  Јер нема ничег тајног+ што се неће открити, и ничег што је сакривено што се неће сазнати и изаћи на видело.+ 18  Зато пазите како слушате, јер ко има, даће му се још,+ а ко нема, узеће му се и оно што мисли да има.“+ 19  К њему су дошли његова мајка и браћа,+ али због народа нису могли да му приђу.+ 20  Али неко му је јавио: „Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.“+ 21  А он им је рекао: „Моја мајка и моја браћа јесу ови који слушају реч Божју и врше је.“+ 22  Једног дана су он и његови ученици ушли у чамац, и он им је рекао: „Пређимо на другу страну језера.“ И тако су отпловили.+ 23  Док су пловили, он је заспао. Тада се на језеро спустио јак олујни ветар и вода је почела да улази у чамац, тако да су били у опасности.+ 24  Тада су му пришли и пробудили га говорећи: „Учитељу, Учитељу, изгинућемо!“+ Он је устао, запретио+ ветру и побеснелој води, и умирили су се, па је настала тишина. 25  Тада им је рекао: „Где вам је вера?“ А они су се уплашили и зачуђено питали један другог: „Ко ли је овај што заповеда и ветровима и води, и они га слушају?“+ 26  Допловили су до герасинског краја, који је насупрот Галилеји.+ 27  Кад је изашао на копно, срео га је један човек из града, који је био опседнут демонима. Већ дуже време није носио одећу и није живео у кући него на гробљу.+ 28  Кад је угледао Исуса, повикао је, пао ничице пред њега и из свег гласа рекао: „Шта ја имам с тобом,+ Исусе, Сине Свевишњег Бога? Молим те, не мучи ме!“+ 29  (Јер Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека. Демон га је већ дуго држао у власти+ и премда су човека везивали ланцима и чували га у оковима, он би покидао окове и демон би га отерао у пусти крај.) 30  Исус га је упитао: „Како ти је име?“ А он је одговорио: „Легија“,* јер је у њега ушло много демона.+ 31  И преклињали+ су га да им не заповеди да оду у бездан.+ 32  А тамо на гори пасло је велико крдо свиња.+ И преклињали су га да им допусти да уђу у њих.+ И допустио им је. 33  Тада су демони изашли из тог човека и ушли у свиње, и крдо је јурнуло преко литице у језеро и утопило се.+ 34  Кад су свињари видели шта се догодило, побегли су и пронели глас о томе по граду и околини.+ 35  Тада су људи изашли да виде шта се догодило. Дошли су код Исуса и нашли човека из ког су били изашли демони како седи код Исусових ногу обучен и здравог ума, и уплашили су се.+ 36  А очевици су им испричали како је опседнути човек оздравио.+ 37  Зато га је сав народ из герасинске околине замолио да оде од њих, јер их је обузео велики страх.+ Тада је ушао у чамац и вратио се. 38  А човек из кога су изашли демони молио га је да му допусти да пође с њим, али он га је отпустио, рекавши му:+ 39  „Врати се кући и причај свима шта је Бог учинио за тебе.“+ Тако је он отишао, објављујући по целом граду шта је Исус учинио за њега.+ 40  Кад се Исус вратио, народ га је љубазно примио, јер су га сви очекивали.+ 41  Тада је дошао човек који се звао Јаир, и који је био старешина синагоге. Пао је пред Исусове ноге и усрдно га молио да уђе у његову кућу,+ 42  јер је имао кћер јединицу од око дванаест година која је умирала.+ Док је ишао, мноштво људи се гурало око њега.+ 43  Једна жена је дванаест година патила од крварења+ и нико није могао да је излечи.+ 44  Она му је пришла с леђа и дотакла руб+ његове хаљине,+ и њено крварење је одмах престало.+ 45  А Исус је упитао: „Ко ме је дотакао?“+ Пошто су сви то порицали, Петар рече: „Учитељу, народ те гура и притиска.“+ 46  Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила+ изашла из мене.“+ 47  Видевши да се не може крити, жена је дрхтећи дошла, пала пред њега и пред целим народом испричала зашто га је дотакла и како је одмах оздравила.+ 48  А он јој рече: „Кћери, твоја вера те је излечила.+ Иди с миром.“+ 49  Док је још говорио, дошао је неко из куће старешине синагоге и рекао: „Кћи ти је умрла, не мучи више учитеља.“+ 50  Кад је Исус то чуо, рекао му је: „Не бој се, само веруј+ и биће спасена!“ 51  Кад је стигао у кућу, никоме није дозволио да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову и девојчином оцу и мајци.+ 52  Сви су плакали и нарицали за њом. Тада је Исус рекао: „Не плачите,+ јер није умрла, него спава.“+ 53  А они су му се подсмевали јер су знали да је умрла.+ 54  Он ју је узео за руку и повикао: „Девојко, устани!“+ 55  И вратила се у живот*+ и одмах је устала,+ а он је заповедио да јој дају да једе.+ 56  Њени родитељи су били ван себе од чуда, али он им је заповедио да никоме не причају шта се догодило.+

Фусноте

 Види фусноту за Мт 26:53.
 Дословно: „И вратио јој се дух“.