Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Исус Навин 22:1-34

22  Тада је Исус позвао Рувимово племе и Гадово племе и половину Манасијиног племена,+  па им је рекао: „Ви сте извршили све што вам је заповедио+ Мојсије, Јеховин слуга, и послушали сте мој глас у свему што сам вам заповедио.+  Нисте оставили своју браћу за све ово дуго време+ до данашњег дана и извршили сте оно што сте били дужни по заповести Јехове, свог Бога.+  Сада је Јехова, ваш Бог, дао мир вашој браћи, као што им је обећао.+ Зато се ви сада вратите и идите у своје шаторе у земљу коју вам је Мојсије, Јеховин слуга, дао с оне стране Јордана.+  Али савесно поступајте по заповестима+ и Закону који вам је прописао Мојсије, Јеховин слуга, тако што ћете волети Јехову, свог Бога,+ ходити свим његовим путевима,+ извршавати његове заповести,+ чврсто се држати њега+ и служити му+ свим својим срцем+ и свом својом душом.“+  Тако их је Исус благословио+ и отпустио, и они су отишли у своје шаторе.  Половини Манасијиног племена Мојсије је дао наследство у Васану,+ док је другој половини Исус дао наследство поред њихове браће западно од Јордана.+ Кад их је Исус отпустио у њихове шаторе, благословио их је,  и рекао им: „Вратите се у своје шаторе с великим благом и многобројном стоком, са сребром, златом, бакром, гвожђем и многим хаљинама.+ Поделите са својом браћом плен+ који сте узели од својих непријатеља.“  Затим су Рувимови синови и Гадови синови и половина Манасијиног племена кренули и отишли од других Израелових синова из Силома, који се налази у хананској земљи, и упутили се у галадску земљу,+ земљу свог наследства коју су заузели, као што им је Јехова заповедио преко Мојсија.+ 10  Кад су Рувимови синови и Гадови синови и половина Манасијиног племена дошли на подручје Јордана у хананској земљи, подигли су тамо поред Јордана један олтар+ који је био велик и веома уочљив. 11  После неког времена, остали Израелови синови чули+ су како се говори: „Гле, Рувимови синови и Гадови синови и половина Манасијиног племена подигли су олтар на граници хананске земље на подручју Јордана, с оне стране која припада Израеловим синовима.“ 12  Кад су Израелови синови то чули, цео збор Израелових синова+ сакупио се у Силому+ да пође у рат против њих.+ 13  Тада су Израелови синови послали+ Финеса,+ сина свештеника Елеазара, у галадску земљу к Рувимовим синовима и Гадовим синовима и половини Манасијиног племена. 14  С њим су послали и десет поглавара, по једног поглавара отачког дома из сваког Израеловог племена, а сваки од њих био је поглавар отачког дома над хиљаду Израелаца.+ 15  Они су дошли код Рувимових синова и Гадових синова и код половине Манасијиног племена у галадску земљу и рекли им:+ 16  „Овако каже цео Јеховин збор:+ ’Зашто сте неверни+ Израеловом Богу и зашто сте се данас одвратили+ од Јехове и подигли себи олтар+ бунећи се против Јехове? 17  Зар нам је мало фегорског греха,+ од ког се ни до данас нисмо очистили, мада је помор дошао на Јеховин збор?+ 18  А ви се данас одвраћате од Јехове. Ако се ви данас буните против Јехове, сутра ће се он разгневити на цео израелски збор.+ 19  Ако је земља коју сте добили заиста нечиста,+ пређите у земљу која припада Јехови,+ у којој се налази Јеховин шатор,+ па се населите међу нама. Али немојте се бунити против Јехове и не чините од нас бунтовнике подижући себи други олтар осим олтара Јехове, нашег Бога.+ 20  Зар није Ахан,+ Зарин син, поступио неверно с оним што је било одређено за уништење* и зар није гнев дошао на цео израелски збор?+ Због његовог преступа није само он погинуо.‘“+ 21  Тада су Рувимови синови и Гадови синови и половина Манасијиног племена одговорили+ поглаварима над хиљадама Израелаца:+ 22  „Моћни Бог,+ Бог+ Јехова, Моћни Бог, Бог Јехова,+ он зна+ и Израел нека зна.+ Ако смо то учинили да бисмо се побунили+ и били неверни Јехови,+ нека нас данас он не поштеди. 23  Ако смо себи подигли олтар да бисмо се одвратили од Јехове и да бисмо на њему приносили жртве паљенице, приносе од жита+ и жртве заједништва, Јехова ће то открити.+ 24  Ми смо то учинили јер смо се бринули због нечег другог. Овако смо размишљали: ’Једног дана ваши синови рећи ће нашим синовима: „Шта ви имате с Јеховом, Израеловим Богом? 25  Јехова је између нас и вас, Рувимових и Гадових синова, поставио границу, наиме, Јордан. Ви немате ништа с Јеховом.“+ И тако би ваши синови навели наше синове да више немају страх од Јехове.‘+ 26  „Зато смо рекли: ’Предузмимо нешто и подигнимо олтар, али не за жртве паљенице нити за друге жртве, 27  него нека тај олтар буде сведок нама+ и вама, и нашим нараштајима после нас да ћемо служити Јехови пред лицем његовим жртвама паљеницама, жртвама заједништва и другим жртвама,+ да једног дана ваши синови не би рекли нашим синовима: „Ви немате ништа с Јеховом.“‘ 28  Зато смо рекли: ’Ако бисте тако нешто икада рекли нама или нашим будућим нараштајима, ми бисмо одговорили: „Погледајте овај олтар који представља Јеховин олтар који су наши очеви направили, али не за жртве паљенице нити за друге жртве, већ да буде сведок између нас и вас.“‘ 29  Нипошто се не желимо бунити против Јехове и одвратити се данас од Јехове+ градећи још један олтар за жртве паљенице, приносе од жита и друге жртве, осим олтара Јехове, нашег Бога, олтара који је пред његовим шатором!“+ 30  Кад су свештеник Финес,+ поглавари збора+ и поглавари над хиљадама Израелаца чули те речи Рувимових синова, Гадових синова и Манасијиних синова, било им је драго што је тако. 31  Зато је Финес, син свештеника Елеазара, рекао Рувимовим синовима, Гадовим синовима и Манасијиним синовима: „Данас смо се уверили да је Јехова међу нама,+ јер нисте били неверни Јехови. Избавили сте Израелове синове из Јеховине руке.“+ 32  Тада су Финес, син свештеника Елеазара, и поглавари отишли+ од Рувимових синова и Гадових синова из галадске земље и вратили се у хананску земљу код других Израелових синова па им пренели одговор.+ 33  Тај одговор се допао Израеловим синовима. Зато су Израелови синови благословили Бога+ и више нису говорили о томе да иду у рат против Рувимових синова и Гадових синова да би опустошили земљу у којој су они живели. 34  Рувимови синови и Гадови синови рекли су за тај олтар: „Он нам је сведок да је Јехова истинити Бог.“*+

Фусноте

 Или: „за херем“. Види фусноту за Из 22:20.
 Судећи по датом објашњењу, олтар је вероватно назван „Сведок“.