Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Излазак 22:1-31

22  „Ако неко украде бика или овцу, па их закоље или прода, нека за једног бика врати пет бикова, а за једну овцу четири овце.+  „Ако неко ухвати лопова+ како проваљује+ и удари га тако да он умре, онај ко га је ударио неће бити крив за крв.+  Али ако је сунце већ грануло, онда ће бити крив за крв. „Лопов мора да надокнади штету. Ако нема ништа, онда њега треба продати за оно што је украо.+  Ако се у његовој руци нађе живо оно што је украдено, било да је то бик, магарац или овца, мора да врати двоструко.  „Ако неко пусти своју стоку да уништи туђу њиву или виноград, нека надокнади штету+ најбољим плодовима са своје њиве или из свог винограда.  „Ако се ватра прошири и захвати трње, па изгоре снопови жита или непожњевено жито или њива,+ нека онај ко је запалио ватру надокнади оно што је изгорело.  „Ако неко да свом ближњем на чување новац или ствари,+ па то буде украдено из куће тог човека, ако се лопов нађе, нека врати двоструко.+  Ако се лопов не нађе, онда власника куће треба довести пред истинитог Бога+ да се утврди да није он посегао својом руком за стварима свог ближњег.  Кад год неко учини преступ+ тако да за бика, магарца, овцу, одећу или неку другу изгубљену ствар каже: ’То је моје!‘ нека се њихов спор изнесе пред истинитог Бога.+ Нека онај кога Бог прогласи кривим надокнади двоструко свом ближњем.+ 10  „Ако неко да свом ближњем на чување магарца, бика, овцу или било коју другу животињу, па она угине или буде осакаћена или је неко одведе, а да нико не види, 11  онај који је чувао животињу нека се закуне+ пред Јеховом да није посегао својом руком за оним што припада његовом ближњем.+ Нека власник прихвати ту заклетву, а онај други не треба да надокнади штету. 12  Али ако му је била украдена, он мора власнику да надокнади штету.+ 13  Ако је животињу растргла звер,+ нека је донесе као доказ.+ За оно што је растргла звер не треба да надокнади штету. 14  „Али ако неко позајми од свог ближњег неку животињу,+ па она буде осакаћена или угине док власник није с њом, нека надокнади штету.+ 15  Ако је власник био с њом, не треба се надокнадити штета. Ако је унајмљена, штета ће се покрити износом најма. 16  „Ако неко заведе девицу која није верена и легне с њом,+ мора да је узме за жену по цени која је одређена.+ 17  Ако њен отац изричито одбија да му је да, мора да плати онолико новца колико је одређено за девице.+ 18  „Врачару не остављај да живи.+ 19  „Свако ко легне са животињом нека се погуби.+ 20  „Онај ко приноси жртве било ком богу осим Јехови једином, нека се погуби.*+ 21  „Странца не мучи и не тлачи,+ јер сте и ви били странци у египатској земљи.+ 22  „Не чините зла удовици ни сирочету.*+ 23  Ако им учиниш било какво зло и они завапе к мени, ја ћу чути њихов вапај.+ 24  Ја ћу се жестоко разгневити+ и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваши синови сирочад.+ 25  „Ако позајмиш новац некоме из мог народа, невољнику који је с тобом,+ немој му бити као зеленаш. Не тражи од њега камату.+ 26  „Ако свом ближњем узмеш у залог хаљину,+ врати му је до заласка сунца. 27  Јер му је то једина одећа,+ огртач којим се покрива. У чему ће лећи? Он ће завапити к мени и ја ћу га чути, јер сам милостив.+ 28  „Не проклињи Бога+ и не проклињи поглавара свог народа.+ 29  „Не оклевај да даш од свог обилног рода и од онога што се прелива из твоје пресе.+ Првенца од својих синова треба да даш мени.+ 30  Овако учини са својом крупном и ситном стоком:+ седам дана нека остану са својом мајком,+ а осмог дана треба да их даш мени. 31  „Будите мој свети народ.+ Не једите меса животиње коју је растргла звер у пољу,+ него га баците псима.+

Фусноте

 Или: „нека постане херем“. Ако је нешто постало херем, то је значило да је неповратно припало Јехови. Ако су то били људи, то је значило да морају бити погубљени. А ако су то биле животиње, предмети или некретнине (на пример њиве или чак читави градови), то је значило или да морају бити уништени или да морају бити одузети и посвећени да би служили искључиво за свету сврху, за потребе свештенства или светилишта, у зависности од тога шта је Јехова одредио у одређеном случају.
 Дословно: „дечаку без оца“.