Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Дела апостолска 8:1-40

8  Савле је одобравао његово убиство.+ Оног дана настало је велико прогонство+ скупштине у Јерусалиму, па су се сви осим апостола расули+ по јудејским и самаријским крајевима.  Богобојазни људи однели су Стефана да га сахране,+ и много су за њим плакали.+  А Савле је прогонио скупштину: упадао у куће и одводио и мушкарце и жене па их предавао у затвор.+  Али они који су се расули по другим крајевима објављивали су добру вест, Божју реч, свуда куда су пролазили.+  Тако је Филип отишао у град Самарију+ и почео да им проповеда Христа.  Мноштво је једнодушно и пажљиво пратило оно што је Филип говорио, слушајући га и гледајући чуда која је чинио.  Јер је било много људи опседнутих нечистим духовима,+ који су излазили вичући на сав глас. Многи парализовани+ и хроми били су излечени.  Тако је настала велика радост у том граду.+  У њему је био један човек који се звао Симон, који се бавио магијом+ и изазивао дивљење самаријског народа, говорећи за себе да је велики човек.+ 10  И сви, од најмањег до највећег, слушали су га пажљиво и говорили: „Овај човек је Божја Сила, Сила Велика.“ 11  Пристајали су уз њега јер је већ дуже време изазивао њихово дивљење својим магијским умећем. 12  Али кад су поверовали Филипу, који је објављивао добру вест о Божјем краљевству+ и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.+ 13  И сам Симон постао је верник и након крштења стално био уз Филипа.+ Био је задивљен гледајући чудесне знакове и велика и моћна дела* која су се догађала. 14  Кад су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божју реч,+ послали су к њима Петра и Јована, 15  који су дошли и молили се за њих да добију свети дух.+ 16  Наиме, дух још није био сишао ни на кога од њих, него су само били крштени у име Господа Исуса.+ 17  Тада су положили руке на њих+ и они су примили свети дух. 18  Видевши да људи примају дух кад апостоли на њих положе руке, Симон им је понудио новац+ 19  и рекао: „Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими свети дух.“ 20  Али Петар му рече: „Нека твоје сребро пропадне заједно с тобом, јер си мислио да новцем стекнеш Божји дар!+ 21  Ти немаш ни најмањег удела у овоме, јер твоје срце није право у Божјим очима.+ 22  Покај се, дакле, због те своје злоће и усрдно моли Јехову+ да ти се опрости што си у срцу имао ту замисао, 23  јер видим да си пун отровне жучи+ и неправедности.“+ 24  А Симон му на то рече: „Усрдно се молите Јехови за мене+ да ме не задеси ништа од онога што сте рекли.“ 25  Кад су дали темељно сведочанство и изнели Јеховину реч, вратили су се у Јерусалим и објављивали добру вест многим самарићанским селима.+ 26  А Јеховин анђео+ рече Филипу: „Устани и иди према југу, на пут који се спушта из Јерусалима у Газу.“ (Тај пут је пуст.) 27  На то је он устао и пошао. Успут је срео једног Етиопљанина,+ дворанина,+ високог достојанственика кандаке,* етиопске краљице, који је био над свом њеном ризницом. Он је био у Јерусалиму да се поклони Богу,*+ 28  а сада се враћао. Седео је у својим колима и наглас читао пророка Исаију.+ 29  А дух је рекао+ Филипу: „Иди до тих кола и не удаљуј се од њих.“ 30  На то је Филип притрчао и чуо како он чита пророка Исаију, па га је упитао: „Разумеш ли то што читаш?“ 31  А он је рекао: „Како бих могао ако ми неко не објасни?“ И замолио је Филипа да се попне и седне поред њега. 32  А читао је ове речи из Писма: „Одвели су га као овцу на клање. Као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако ни он није отворио своја уста.+ 33  У његовом понижењу ускраћен му је био праведан суд.+ Ко ће испричати појединости о његовом пореклу? Јер је његов живот узет са земље.“+ 34  А дворанин је тада рекао Филипу: „Молим те, реци ми о коме ово говори пророк? О себи или о неком другом?“ 35  Тада је Филип проговорио+ па му је почевши од тих речи из Писма,+ објавио добру вест о Исусу. 36  Док су ишли путем, дошли су до неке воде, а дворанин рече: „Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?“+ 37  * —— 38  Тада је заповедио да кола стану, па су обојица сишли у воду, и Филип и дворанин, и Филип га је крстио. 39  Кад су изашли из воде, Јеховин дух је одвео Филипа,+ и дворанин га више није видео, него је радосно продужио својим путем. 40  А Филип се нашао у Азоту, и пролазећи туда, објављивао+ је добру вест свим градовима док није стигао у Цезареју.+

Фусноте

 Или: „велика чуда“.
 Титула етиопских краљица (као што је „фараон“ титула египатских владара).
 Или: „да изврши чин обожавања Бога“.
 Види фусноту за Мт 17:21.