Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Дела апостолска 4:1-37

4  Док су њих двојица још говорили народу, пришли су им свештенички главари и храмски заповедник+ и садукеји,*+  љути што они поучавају народ и на примеру Исуса објављују ускрсење из мртвих.+  Ухватили су их и бацили у затвор до следећег дана,+ јер је већ било вече.  Али многи од оних који су слушали њихове речи поверовали+ су па је број мушкараца који су постали верници достигао око пет хиљада.+  Сутрадан су се у Јерусалиму окупили њихови поглавари, старешине и писмозналци.+  Тамо је био Ана,+ свештенички главар, затим Кајафа,+ Јован и Александар и сви од првосвештеничког рода.  Затим су их поставили на средину и почели да их испитују: „Којом сте силом или у чије име то учинили?“+  Тада им Петар, пун светог духа,+ рече: „Поглавари народа и старешине!  Ако нас данас, због доброг дела учињеног болесном човеку,+ испитујете ко је излечио овог човека, 10  знајте сви ви и сав израелски народ: у име Исуса Христа Назарећанина,+ кога сте ви прибили на стуб,+ а кога је Бог подигао из мртвих,+ захваљујући њему овај човек стоји овде пред вама здрав! 11  Он је ’камен који сте ви градитељи сматрали безвредним, а који је постао угаони камен‘.*+ 12  И ни у ком другом нема спасења, јер нема другог имена+ под небом датог људима по коме можемо бити спасени.“+ 13  Кад су видели Петрову и Јованову одважност и кад су увидели да су људи неуки и обични,+ зачудили су се. Схватили су да су они били с Исусом.+ 14  Али пошто су видели да с њима стоји излечени човек,+ нису могли ништа приговорити.+ 15  Зато су им заповедили да изађу из дворане Синедриона,* па су почели да се саветују: 16  „Шта да радимо с овим људима?+ Јер су учинили велико чудо, које је познато свим становницима Јерусалима.+ То не можемо порећи. 17  Али да се то не би и даље ширило међу народом, запретимо им да више ником не говоре у то име.“+ 18  Тада су их позвали и заповедили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19  На то су Петар и Јован рекли: „Сами просудите да ли је право пред Богом да слушамо вас, а не Бога. 20  Ми не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули.“+ 21  Опет су им запретили, а затим их ослободили, пошто нису нашли ништа због чега би их казнили, а и плашили су се народа,+ јер су сви славили Бога због онога што се догодило. 22  Јер је човек који је чудом био излечен имао преко четрдесет година. 23  Кад су били пуштени, отишли су код браће+ и испричали им шта су рекли свештенички главари и старешине. 24  А кад су то они чули, једнодушно су се обратили Богу:+ „Суверени+ Господе, ти си онај који је створио небо и земљу и море и све што је у њима!+ 25  Ти си преко светог духа рекао устима нашег праоца Давида,+ свог слуге: ’Зашто су се народи ускомешали и племена размишљају о испразним стварима?+ 26  Краљеви се земаљски подижу и владари као један устају против Јехове и против његовог помазаника.‘+ 27  Тако су се и Ирод* и Понтије Пилат+ с људима из других народа и с израелским народом заиста удружили у овом граду против твог светог+ слуге Исуса, кога си помазао,+ 28  да учине оно што су твоја рука и воља унапред одредиле да буде.+ 29  А сада, Јехова, обрати пажњу на њихове претње,+ и дај својим слугама да и даље са свом одважношћу говоре твоју реч!+ 30  Пружи руку и нек се догоде излечења, чуда и знамења+ по имену+ твог светог слуге+ Исуса.“ 31  Кад су се усрдно помолили, затресло се место на ком су били окупљени,+ и сви су се испунили светим духом+ па су одважно говорили Божју реч.+ 32  А мноштво оних који су примили веру било је једног срца и једне душе,+ и нико није говорио да је нешто од онога што поседује његово, него им је све било заједничко.+ 33  Исто тако, апостоли су с великим успехом сведочили о ускрсењу Господа Исуса,+ и незаслужена је доброта у великој мери била на свима њима. 34  У ствари, нико међу њима није био у оскудици,+ јер сви који су поседовали њиве или куће продавали су их и добијени новац доносили 35  и стављали пред ноге апостолима.+ Затим се свакоме делило+ колико му је требало. 36  Тако је и Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава,+ што значи „син утехе“, Левит, родом са Кипра, 37  поседовао комад земље, па га је продао, донео новац и ставио га пред ноге апостолима.+

Фусноте

 Види фусноту за Мт 3:7.
 Дословно: „глава угла“.
 Јеврејски врховни суд.
 Види фусноту за Лу 3:1.