Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Дела апостолска 20:1-38

20  Кад се метеж стишао, Павле је послао по ученике. Охрабрио их је и поздравио се с њима,+ а затим је кренуо на пут у Македонију.+  Прошао је кроз те крајеве и многим речима охрабрио браћу,+ а затим стигао у Грчку.  Тамо је провео три месеца и онда хтео да отплови у Сирију. Али пошто су Јудејци сковали заверу+ против њега, одлучио је да се врати преко Македоније.  Пратили су га Сопатер,+ Пиров син из Верије, Солуњани Аристарх+ и Секунд, Гај из Дерве, Тимотеј,+ затим Тихик+ и Трофим+ из покрајине Азије.  Они су отишли пре нас и чекали нас у Троади,+  а ми смо испловили из Филипа кад су прошли дани бесквасних хлебова+ и за пет дана дошли смо к њима у Троаду.+ Тамо смо провели седам дана.  Првог дана+ у недељи, кад смо се окупили на оброк, Павле се у говору обратио присутнима, јер је сутрадан намеравао да оде. Тако је продужио говор све до поноћи.  А у горњој соби+ где смо се окупили било је много светиљки.  Један младић по имену Евтих седео је на прозору. Како је Павле дуго говорио, он је утонуо у дубок сан. Савладан сном, пао је с другог спрата. Кад су га подигли, био је мртав. 10  А Павле је сишао, надвио се над њега,+ загрлио га и рекао: „Не вичите, јер је жив.“*+ 11  Затим је отишао горе, изломио хлеб, а затим јео. Још дуго је разговарао с њима, све до зоре, а онда је отпутовао. 12  Дечака су одвели живог, неизмерно утешени. 13  Ми смо пошли на брод и отпловили у Асос, где је требало да узмемо Павла на брод. Наиме, он је тако био одредио јер је до тамо намеравао да иде пешке. 14  Кад смо се срели у Асосу, узели смо га на брод и пошли у Митилину. 15  Сутрадан смо одатле отпловили и стигли надомак Хиоса, а идућег дана накратко смо пристали у Самос, а дан касније стигли смо у Милет. 16  Павле је, наиме, одлучио да мимоиђе Ефес+ да се не би задржао у Азији, јер је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим+ до дана Педесетнице. 17  Из Милета је послао поруку скупштинским старешинама+ у Ефесу да дођу к њему. 18  Кад су стигли, он им је рекао: „Ви знате како сам се понашао међу вама све време, од првог дана кад сам крочио у Азију.+ 19  Робовао+ сам Господу са свом понизношћу,+ у сузама и кушњама које су ме снашле због јудејских завера.+ 20  И нисам ништа пропустио да вам кажем од онога што би вам могло бити корисно и да вас поучавам+ јавно и идући од куће до куће.+ 21  Него сам темељно сведочио+ и Јудејцима и Грцима о покајању+ пред Богом и о вери у нашег Господа Исуса. 22  А сада ме дух+ подстиче да идем у Јерусалим, иако не знам шта ће ми се у њему десити, 23  осим што ми у сваком граду свети дух+ сведочи да ме чекају окови и невоље.+ 24  Али ни најмање не марим за свој живот,*+ само желим да довршим своју трку+ и службу+ коју сам примио+ од Господа Исуса — да дам темељно сведочанство за добру вест о Божјој незаслуженој доброти.+ 25  „И сад, ево, знам да сви ви међу којима сам проповедао краљевство нећете више видети моје лице. 26  Зато вас позивам да на данашњи дан посведочите да сам чист од крви+ свих, 27  јер нисам пропустио да вам у потпуности објавим Божју намеру.+ 28  Пазите+ на себе+ и на све стадо+ у ком вас је свети дух поставио за надгледнике,+ да пасете Божју скупштину,+ коју је Бог купио крвљу+ свог Сина. 29  Ја знам да ће после мог одласка међу вас ући окрутни вукови+ који неће имати обзира према стаду. 30  И између вас самих дићи ће се људи који ће износити искривљена учења+ да би одвукли ученике за собом.+ 31  „Зато будно пазите, имајући на уму да сам три године,+ ноћ и дан, без престанка, са сузама опомињао+ свакога од вас. 32  И сада вас поверавам Богу+ и поруци о његовој незаслуженој доброти, поруци која вас може изградити+ и дати вам наследство међу свима посвећенима.+ 33  Ничијег сребра ни злата ни одеће нисам пожелео.+ 34  Сами знате да су ове руке послужиле мојим потребама+ и потребама оних који су били са мном. 35  У свему сам вам показао да таквим напорним радом+ морате помагати онима који су слаби+ и имати на уму речи Господа Исуса, који је рекао: ’Више усрећује давање+ него примање.‘“ 36  Кад је то рекао, клекнуо+ је са свима њима и помолио се. 37  Тада су сви много заплакали и изгрлили+ Павла па га срдачно изљубили,+ 38  јер их је јако заболело то што је рекао да више неће видети његово лице.+ Затим су га отпратили+ на брод.

Фусноте

 Дословно: „јер је његова душа у њему“.
 Дословно: „душу“.