Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Дела апостолска 19:1-41

19  Док је Аполо+ био у Коринту, Павле је пропутовао унутрашњост и дошао до Ефеса.+ Тамо је пронашао неке ученике  и упитао их: „Јесте ли примили свети дух+ кад сте постали верници?“ Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да постоји свети дух.“+  Тада им је он рекао: „Којим сте се крштењем онда крстили?“ А они су одговорили: „Јовановим крштењем.“+  Павле је затим рекао: „Јован је крстио крштењем које је знак покајања,+ говорећи људима да верују у онога који долази после њега,+ то јест у Исуса.“  Кад су то чули, крстили су се у име Господа Исуса.+  А кад је Павле положио руке на њих,+ свети дух је дошао на њих, па су почели говорити језицима и прорицати.+  Укупно их је било око дванаест људи.  Павле је три месеца долазио у синагогу+ и одважно проповедао, држећи говоре и износећи уверљиве доказе о Божјем краљевству.+  Али пошто су се неки показали као тврдокорни и без вере,+ и пред мноштвом погрдно говорили о Путу,*+ он је одступио од њих+ и одвојио ученике од њих,+ па је свакодневно држао говоре у Тирановој школи. 10  То је трајало две године,+ тако да су сви који су живели у Азији,+ и Јудејци и Грци, чули Господову реч. 11  А Бог је преко Павла чинио необична моћна дела,*+ 12  тако да су чак марамице и кецеље с његовог тела односили болесницима,+ и њихове су болести нестајале, а зли духови су излазили.+ 13  А и неки од Јудејаца који су путовали од места до места и истеривали демоне+ покушали су призивати име Господа Исуса+ над онима који су били опседнути злим духовима. Говорили су: „Заповедам+ вам у име Исуса кога Павле проповеда!“ 14  Било је тако седам синова неког Скеве, јудејског свештеничког главара, који су то чинили. 15  Али зли дух им је рекао: „Познајем Исуса+ и знам Павла,+ али ко сте ви?“ 16  Тада је човек који је био опседнут злим духом скочио на њих,+ све их савладао и претукао, тако да су голи и израњавани побегли из те куће. 17  То су сви чули, и Јудејци и Грци који су живели у Ефесу, па их је све обузео страх,+ и величало се име Господа Исуса.+ 18  И многи који су постали верници долазили су и јавно признавали своје грехе,+ износећи шта су чинили. 19  А многи који су се бавили магијом+ сакупили су своје књиге и спалили их пред свима. Процењено је да су вределе педесет хиљада сребрника. 20  Тако је Јеховина реч силно расла и бивала све јача.+ 21  После ових догађаја, Павле је наумио* да отпутује за Јерусалим+ преко Македоније+ и Ахаје, па је рекао: „Након што будем тамо, морам да видим и Рим.“+ 22  Тако је у Македонију послао двојицу својих помоћника, Тимотеја+ и Ераста,+ а он се још неко време задржао у Азији. 23  Баш у то време настао је велики немир+ због Пута.+ 24  Јер један човек по имену Димитрије, сребрар, који је израђивао мале сребрне Артемидине храмове, доносио је велику добит занатлијама.+ 25  Он је окупио њих и све који су се бавили таквим послом+ па им је рекао: „Људи, добро знате да наше благостање зависи од овог посла.+ 26  А и видите и чујете да је тај Павле не само у Ефесу+ него и у целој Азији уверио мноштво људи и преобратио их, говорећи да богови начињени рукама+ нису богови. 27  А осим тога, прети опасност да ће ово наше занимање доћи на зао глас. И не само то, него ће се обезвредити храм велике богиње Артемиде+ и нестаће величанство те богиње коју обожава цела Азија и цео свет.“* 28  Кад су то чули, разгневили су се и почели викати: „Велика је Артемида ефешка!“ 29  И тако се град ускомешао, па су сви заједно нагрнули у позориште вукући са собом Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха.+ 30  Павле је хтео да уђе међу народ, али ученици му нису допустили. 31  Чак су му и неки високи службеници* у тој покрајини, који су били пријатељски наклоњени према њему, послали поруку молећи га да се не излаже опасности улазећи у позориште. 32  А на скупу су једни викали једно, а други друго,+ јер је на скупу владао метеж и већина није ни знала зашто су се окупили. 33  Тако су заједно извели Александра, кога су Јудејци изгурали напред, а Александар је дао знак руком и хтео да изнесе своју одбрану пред народом. 34  Али кад су схватили да је Јудејац, сви су једногласно почели викати: „Велика+ је Артемида ефешка!“ Тако су викали око два сата. 35  Градски писар је на крају умирио+ народ и рекао: „Људи Ефешани! Ко то од људи не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и лика који је пао с неба? 36  Дакле, пошто је то неоспорно, треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.+ 37  Јер довели сте ове људе који нити су украли нешто из храма нити су хулили на нашу богињу. 38  А ако Димитрије+ и занатлије које су с њим имају неку тужбу против некога, постоје дани када заседа суд,+ а ту су и проконзули,*+ па нека туже једни друге. 39  Али ако тражите нешто више од тога, о томе се мора одлучити на законитој скупштини. 40  Јер смо у опасности да због данашњег догађаја будемо оптужени за побуну, јер не постоји никакав разлог којим бисмо могли да оправдамо ову разуздану руљу.“ 41  Кад је то рекао,+ распустио је скуп.+

Фусноте

 Види фусноту за Дел 9:2.
 Или: „несвакидашња чуда“.
 Дословно: „у духу наумио“.
 Дословно: „цела настањена земља“.
 Или: „повереници за свечаности и игре“. Дословно: „азијарси“.
 Види фусноту за Дел 13:7.