Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Дела апостолска 13:1-52

13  У скупштини у Антиохији пророци+ и учитељи били су: Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије+ Киренац, Манаин, који се школовао с тетрархом* Иродом,* и Савле.  Док су једном обављали службу+ Јехови и постили, свети дух је рекао: „Одвојте ми Варнаву и Савла+ за дело на које сам их позвао.“  Након што су постили и молили се, положили су руке+ на њих и отпустили их.  Тако су они, које је послао свети дух, отишли у Селеукију, а оданде отпловили на Кипар.  Кад су дошли у Саламину, почели су да објављују Божју реч у јудејским синагогама. Имали су и Јована+ као помоћника.  Кад су прошли цело острво све до Пафа, наишли су на једног врачара, лажног пророка,+ Јудејца званог Варисус,  који је био с проконзулом* Сергијем Павлом, разборитим човеком. Он је к себи позвао Варнаву и Савла и замолио их да му пренесу Божју реч.  Али Елима, врачар (то је, наиме, значење његовог имена), супротставио им се,+ настојећи да проконзула одврати од вере.  А Савле, који се зове и Павле, испунио се светим духом и оштро га погледао 10  па рекао: „Сине Ђавољи,+ пун свакојаке преваре и пакости, непријатељу сваке праведности, зар нећеш престати да искривљујеш праве Јеховине путеве? 11  И зато, Јеховина рука долази на тебе, и ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.“ И одмах је на њега пала густа магла и тама, па је ходао наоколо тражећи људе да га воде за руку.+ 12  Тада је проконзул,+ видевши шта се догодило, постао верник, јер је био задивљен Јеховиним учењем. 13  А Павле и они који су били с њим отпловили су из Пафа и стигли у Пергу у Памфилији.+ Али Јован+ их је напустио и вратио се+ у Јерусалим. 14  Из Перге су кренули даље и дошли у Антиохију у Писидији. На сабатни дан ушли су у синагогу+ и сели. 15  После јавног читања Закона+ и Пророка̂, старешине+ синагоге послали су по њих, говорећи: „Људи, браћо, ако имате коју реч охрабрења за народ, реците!“ 16  На то је Павле устао, дао знак руком+ и рекао: „Људи, Израелци и ви остали који се бојите Бога, чујте!+ 17  Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праочеве и узвисио наш народ док су били дошљаци у египатској земљи, па их је подигнутом руком извео из ње.+ 18  И око четрдесет година+ подносио их је у пустињи. 19  Кад је уништио седам народа у земљи Ханан, разделио је жребом њихову земљу.+ 20  Све се то десило за око четиристо педесет година. „После тога им је дао судије до пророка Самуила.+ 21  А тада су затражили краља+ и Бог им је на четрдесет година дао Саула, Кисовог сина, човека из Венијаминовог племена.+ 22  Кад је њега свргнуо,+ за краља им је подигао Давида,+ за кога је посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина,+ човека по свом срцу,+ који ће учинити све што желим.‘+ 23  Из његовог потомства+ Бог је према свом обећању довео Израелу спаситеља,+ Исуса. 24  Пре његовог доласка,+ Јован+ је проповедао целом израелском народу да треба да се крсте у знак покајања. 25  А кад је Јован био при крају своје службе, говорио је: ’Шта мислите, ко сам ја? Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама одвезати.‘+ 26  „Људи, браћо, синови Аврахамове лозе и ви остали који се бојите Бога, нама је упућена та реч о спасењу.+ 27  Јер становници Јерусалима и њихови поглавари нису га препознали,+ него су својом пресудом испунили оно што су говорили Пророци,+ а што се наглас чита сваког сабата. 28  Премда нису нашли ништа чиме би заслужио смрт,+ тражили су од Пилата да га погуби.+ 29  А кад су извршили све што је било написано о њему,+ скинули су га са стуба*+ и положили у гроб.+ 30  Али Бог га је подигао из мртвих,+ 31  и он се много дана појављивао онима који су с њим отишли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом.+ 32  „И ми сад вама објављујемо добру вест о обећању датом нашим праочевима,+ 33  да га је Бог у потпуности испунио нама, њиховој деци, тиме што је ускрснуо Исуса,+ као што је написано у другом псалму: ’Ти си мој син, ја сам ти данас постао Отац.‘+ 34  А да га је ускрснуо из мртвих тако да се више неће вратити у распадљивост, Бог је указао рекавши: ’Показаћу вам милост* коју сам обећао Давиду.‘+ 35  Зато и у једном другом псалму каже: ’Нећеш дозволити да твој слуга верни распадање види.‘+ 36  Али Давид+ је у свом нараштају служио Божјој вољи, па је умро* и положили су га код његових праочева и он је видео распадање.+ 37  А онај кога је Бог ускрснуо није видео распадање.+ 38  „Зато знајте, браћо, да вам се преко њега објављује опроштење греха,+ 39  и да је по њему свако ко верује проглашен недужним+ од свега од чега по Мојсијевом закону+ нисте могли бити проглашени недужнима. 40  Зато пазите да на вас не дође оно што је речено у Пророцима: 41  ’Гледајте, ви који презирете, чудите се и нестаните! Јер у ваше дане извршавам дело у које не бисте поверовали ни да вам неко све о њему исприча.‘“+ 42  А кад су излазили, народ их је молио да им о томе говоре и идућег сабата.+ 43  Кад се скуп у синагоги разишао, многи Јудејци и богобојазни прозелити* пошли су за Павлом и Варнавом,+ који су их у разговору подстицали+ да остану достојни Божје незаслужене доброте.+ 44  Следећег сабата окупио се скоро цео град да чује Јеховину реч.+ 45  А кад су Јудејци угледали мноштво, испуњени љубомором+ почели су да хулећи противрече оном што је Павле говорио.+ 46  На то су им Павле и Варнава одважно рекли: „Требало је најпре ви да чујете Божју реч.+ Али пошто је ви одбацујете+ и не сматрате себе вредним вечног живота, зато одлазимо незнабошцима.+ 47  Јер овако нам је Јехова заповедио: ’Поставио сам те да будеш светлост народима,*+ да будеш спасење до краја земље.‘“+ 48  Кад су то чули људи из других народа, обрадовали су се и почели славити Јеховину реч.+ И сви који су исправно гледали на вечни живот постали су верници.+ 49  А Јеховина реч се све више ширила по том крају.+ 50  Али Јудејци+ су побунили побожне угледне жене и водеће људе тог града, па су они покренули прогонство+ против Павла и Варнаве и избацили их свог краја. 51  Тада су они отресли прашину са својих ногу, као сведочанство против њих,+ и отишли у Иконију. 52  А ученици су били пуни радости+ и светог духа.

Фусноте

 Види фусноту за Мт 14:1.
 Види фусноту за Лу 3:1.
 У Римском царству, управитељ провинције одговоран римском сенату.
 Или: „дрвета“. Види додатак 8.
 Или: „верну љубав“. Види фусноту за Пст 19:19.
 Дословно: „заспао“.
 Или: „и обраћеници који су обожавали Бога“.
 Или: „незнабошцима“.