Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Данило 4:1-37

4  „Краљ Навуходоносор свим народима, племенима и језицима који живе по свој земљи:+ Нека вам се умножи мир!+  Нашао сам за добро да објавим знакове и чуда која је Свевишњи Бог учинио на мени.+  Како су само велики његови знакови и како су моћна његова чуда!+ Краљевство је његово краљевство вечно,+ и власт је његова из нараштаја у нараштај.+  „Ја, Навуходоносор, живео сам спокојно+ у свом дому и срећно у свом двору.+  Тада сам уснио сан који ме је уплашио.+ Виђења која сам имао на својој постељи и визије које су ми пролазиле главом испуниле су ме страхом.+  Зато сам издао наредбу да се пред мене доведу сви вавилонски мудраци, да ми кажу шта значи тај сан.+  „Тада су дошли свештеници који се баве магијом, они који призивају духове, Халдејци+ и астролози.+ Испричао сам им сан, али нису могли да ми кажу шта он значи.+  На крају је пред мене дошао Данило, који се зове Валтасар+ по имену мог бога+ и у коме је дух светих богова,+ и ја сам му испричао сан:  „’Валтасаре, ти си поглавар свештеника који се баве магијом+ и добро знам да је у теби дух светих богова+ и да ниједна тајна теби није тешка.+ Кажи ми визије које сам имао у сну и њихово значење.+ 10  „’А у визијама које су ми на постељи мојој пролазиле главом видео сам+ усред земље једно дрво+ огромне висине.+ 11  То дрво је израсло и постало јако, и врх му је допирао до небеса, и могло се видети с крајева све земље.+ 12  Лишће му је било лепо, а род обилан, и на њему је било хране за све. Под њим су звери+ пољске тражиле хлад,+ на његовим су гранама боравиле птице небеске+ и од њега се хранило свако створење. 13  „’Затим сам у визијама које су ми на постељи мојој пролазиле главом видео стражара,+ светог,+ како силази с небеса. 14  Он је из свег гласа повикао: „Посеците дрво+ и одсеците му гране! Отресите му лишће и разбацајте његове плодове! Нека побегну звери испод њега и птице с његових грана!+ 15  Али му пањ с корењем оставите у земљи, у гвозденим и бакарним оковима, у пољској трави! Нека га кваси небеска роса и са зверима нека дели земаљско растиње!+ 16  Нека му се промени срце људско, и нека му се да срце животињско,+ и нека седам времена+ прође преко њега. 17  То је одлука коју су пренели стражари+ и пресуда коју су објавили свети, како би живи знали да Свевишњи влада над краљевством људским+ и да га даје коме хоће+ и да над њим поставља најнижег од људи.“+ 18  „’То је сан који сам сањао ја, краљ Навуходоносор. А ти, Валтасаре, реци шта он значи, јер ниједан други мудрац у мом краљевству не може ми рећи шта он значи.+ Али ти можеш, јер је у теби дух светих богова.‘+ 19  „Тада је Данило, који се зове Валтасар,+ на трен остао запањен и његове мисли су га уплашиле.+ „На то му је краљ рекао: ’Валтасаре, немој да те плаши сан и његово значење.‘+ „Валтасар му је одговорио: ’Господару мој, нека се овај сан испуни на онима који те мрзе и његово значење на твојим противницима.+ 20  „’Дрво које си видео, које је израсло велико и постало јако, чији је врх допирао до небеса и које је могло да се види по свој земљи,+ 21  чије је лишће лепо, а род обилан, на коме има хране за све, под којим бораве звери пољске и на чијим гранама пребивају птице небеске,+ 22  то си ти, краљу,+ јер си постао велик и јак, и твоје се величанство узвисило и допрло је до небеса,+ а твоја власт до краја земље.+ 23  „’А то што је краљ видео стражара, светог,+ како силази с небеса и говори: „Посеците дрво и уништите га, али му пањ с корењем оставите у земљи, у гвозденим и бакарним оковима, у трави пољској, нека га кваси роса небеска и са зверима пољским нека буде док седам времена не прође преко њега“,+ 24  значи ово, краљу, и то што ће се догодити мом господару краљу,+ јесте одредба+ Свевишњег.+ 25  Ти ћеш бити прогнан од људи, живећеш са зверима пољским+ и даваће ти да једеш траву попут говеда.+ Квасиће те роса небеска и седам ће времена+ проћи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада краљевством људским,+ и даје га коме хоће.+ 26  „’А то што су рекли да се дрвету остави пањ с корењем,+ значи да ће твоје краљевство опет припасти теби након што спознаш да небеса владају.+ 27  Зато, краљу, нека ти буде угодан мој савет+ и уклони од себе своје грехе чинећи праведна дела,+ и своје безакоње показујући милосрђе према сиромашнима.+ Можда ће ти се тада продужити благостање.‘“+ 28  Све се то догодило краљу Навуходоносору.+ 29  После дванаест месеци,* када је ходао по крову краљевског двора у Вавилону, 30  краљ је рекао:+ „Није ли ово Вавилон Велики, који сам ја саградио својом силном моћи+ да буде краљевска престоница и на славу мога величанства?“+ 31  И док су те речи још биле у краљевим устима, с неба је дошао глас: „Теби се говори, краљу Навуходоносоре: ’Краљевство ти се одузима.+ 32  Бићеш прогнан од људи, и живећеш са зверима пољским.+ Даваће ти да једеш траву попут говеда и седам ће времена проћи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада краљевством људским и даје га коме хоће.‘“+ 33  Истог часа+ та реч се испунила на Навуходоносору. Био је прогнан од људи и почео је да једе траву попут говеда, и небеска роса квасила му је тело, а коса му је порасла као перје орлово и нокти као птичје канџе.+ 34  „А после тих дана,+ ја, Навуходоносор, подигао сам очи према небесима+ и разум ми се вратио. И благословио сам Свевишњег,+ хвалио сам и славио онога који живи вечно,+ јер је власт његова власт вечна и краљевство његово из нараштаја у нараштај.+ 35  Сви што живе на земљи за њега нису ништа,+ и по својој вољи поступа с војском небеском и са онима што живе на земљи.+ И нема никога ко може зауставити руку његову+ или му рећи: ’Шта то радиш?‘+ 36  „У исто време вратио ми се разум, и на славу мога краљевства вратило ми се величанство и сјај.+ Моји високи службеници и великаши почели су да ме одано траже, и поново сам био постављен над својим краљевством и величанство је моје много порасло.+ 37  „Сада ја, Навуходоносор, хвалим, узвисујем и славим Краља небеског,+ јер су сва његова дела истина и његови су путеви правда,+ и он може понизити оне који су поносни.“*+

Фусноте

 Или: „лунарних месеци“. Види додатак 14.
 Дословно: „који ходе у охолости“.