Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јов 6:1-30

6  Тада Јов рече:   „О, кад би се мука+ моја могла измерити, И кад би се невоља моја могла на вагу с њом ставити!   Јер је тежа од песка морског. Зато су речи моје биле непромишљене.+   Јер су стреле Свемоћног у мени,+ Дух мој пије отров њихов,+ Страхоте Божје сврстале су се против мене.+   Њишти ли зебра+ поред траве, Муче ли бик поред хране своје?   Зар се бљутава храна једе без соли? Има ли укуса у слузавом соку белог слеза?   Душа моја не жели да дотакне ништа. Све је то као болест у храни мојој.   О, кад би молба моја била услишена, И кад би Бог испунио оно чему се надам!   Кад би Бог кренуо на мене и сатро ме, Кад би замахнуо руком својом и уништио ме!+ 10  Чак би ми и то утеха била, Скочио бих од радости+ у тешким мукама својим, Иако се он не би смиловао, јер нисам затајио речи+ Светог.+ 11  Каква је снага моја, да бих могао чекати?+ Какав је крај мој, да бих могао продужити живот* свој? 12  Зар је снага моја као снага камења? Зар је тело моје од бакра? 13  Има ли у мени снаге да самом себи помогнем? Зар није успешан рад отеран од мене? 14  Ко ускраћује милост* свом ближњем,+ Тај ће одбацити и страх од Свемоћног.+ 15  Браћа су ме моја изневерила,+ као зимска бујица,* Као корито зимских бујица које пресуше, 16  Које су тамне од леда, У њима се снег крије. 17  Кад им дође време, пресуше+ и утихну; Ишчезну с места свог кад отопли.+ 18  Стазе путева њихових вијугају, Одлазе у пустош и губе се. 19  Каравани из Теме+ погледом их траже, Поворка Савеја+ чека их. 20  Постиђени су што су се у њих уздали, Долазе до места њиховог и разочарани остају.+ 21  Тако и ви мени сада не значите ништа,+ Гледате страшну невољу моју, па сте се уплашили.+ 22  Јесам ли рекао: ’Дајте ми нешто, Поклоните нешто од оног што имате да бисте ме одбранили, 23  Избавите ме из руке противника,+ Из руке насилника откупите ме‘?+ 24  Поучите ме, а ја ћу ћутати.+ Помозите ми да схватим у чему сам погрешио.+ 25  Речи честите нису болне.+ Али кога то прекорава прекор ваш?+ 26  Прекорава ли он речи које ви смишљате, Кад речи очајног+ човека ионако у ветар одлазе?+ 27  Ви сте у стању да бацате жреб за оног ко нема оца,+ Да се погађате за пријатеља свог!+ 28  А сада ме послушајте, И видите хоћу ли вам лагати+ у лице. 29  Размислите још једном, молим вас — нека не буде неправде. Размислите још једном — праведност је моја још увек ту.+ 30  Има ли неправде на мом језику? Зар не могу схватити природу ове невоље?*

Фусноте

 Дословно: „душу“.
 Или: „верну љубав“. Види фусноту за Пст 19:19.
 Види додатак 12.
 Дословно: „Зар моје непце не распознаје“.