Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јов 41:1-34

41  „Можеш ли крокодила*+ удицом извући, Или му ужем језик привезати?   Можеш ли му рогоз кроз ноздрве провући,+ Или му бодљом чељуст пробити?   Хоће ли те молити много, Или ће ти благе речи говорити?   Хоће ли савез с тобом склопити, Да га заувек одведеш као роба?   Можеш ли се играти с њим као с птицом, Или га везати да би се с њим играле девојчице твоје?   Хоће ли се људи погађати за њега? Хоће ли га трговцима разделити?   Можеш ли харпуном+ пробости кожу његову, Или рибарским копљем главу његову?   Дигнеш ли руку своју на њега, Запамтићеш шта је борба. Нећеш више то чинити.   Узалуд се човек нада да ће га ухватити. Човек пада чим га види. 10  Нико није толико храбар да би га изазивао. А ко онда може преда мном опстати?+ 11  Ко ми је први дао нешто, па да треба да му вратим?+ Све под небом моје је.+ 12  Нећу ћутати о деловима тела његовог, Ни о снази његовој, ни о складној грађи тела његовог. 13  Ко му може одећу скинути? Ко сме да уђе међу чељусти његове? 14  Ко може отворити огромне чељусти његове? Застрашујући су зуби његови што уоколо стоје. 15  Низови љусака понос су његов, Затворене су као печатом чврстим. 16  Једна уз другу тако су приљубљене Да ни ваздух међу њих продрети не може. 17  Снажно су једна уз другу прионуле, Чврсто се држе и не могу се раздвојити. 18  Кад кине, светлост бљесне, И очи су му као зраци зоре. 19  Из уста његових муње севају, Искре огњене искачу. 20  Из ноздрва његових дим излази, Као из пећи рогозом потпаљене. 21  Дах* његов угљевље потпаљује, Пламен излази из уста његових. 22  У врату му снага почива, Пред њим сви у страху беже. 23  Набори на телу његовом чврсто су стиснути, Као да су саливени на њему, не померају се. 24  Срце његово као да је саливено, тврдо као камен, Да, као доњи млински камен тврдо. 25  Кад се подигне, и силни се уплаше,+ Од ужаса се смету. 26  Кад га мач сустигне, не може се носити с њиме, Ни велико ни мало копље, а ни стрела.+ 27  Гвожђе+ је за њега као слама, Бакар као труло дрво. 28  Стрела га отерати не може, Камење из праћке+ за њега је као стрњика. 29  И тољага је њему као стрњика,+ Смеје се он звецкању копља. 30  На стомаку као да оштре парчиће грнчарије има, Као да вршалицу+ за жито по блату вуче. 31  Од њега дубина као лонац ври, Море се пени као уље мирисно у лонцу. 32  За собом оставља стазу сјајну, Па се чини као да бездан водени седу косу има. 33  На земљи му ништа слично није, Створен је да се ничега не боји. 34  Све што је високо он види. Краљ је над свим зверима величанственим.“

Фусноте

 Дословно: „левијатана“.
 Дословно: „душа“.