Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јов 39:1-30

39  „Знаш ли када је женкама козорога с литица време да се ојаре?+ Посматраш ли када кошуте у боловима младе на свет доносе?+   Бројиш ли колико месеци* носе, И знаш ли када је време да се омладе?   Повијају се када младе своје на свет доносе, Када се ослобађају болова својих.   Младунци њихови јачају, расту на пољу, Одлазе и више се не враћају к њима.   Ко је зебру+ пустио на слободу, И ко је магарцу дивљем ремење развезао,   чију сам кућу у пустој земљи подигао, И пребивалиште у сланој земљи.+   Смеје се он вреви градској, Не слуша вику онога ко га хвата.+   Претражује по горама да би пашу нашао+ И разноврсно зеленило тражи.+   Хоће ли ти бик дивљи служити,+ И хоће ли ноћ провести уз јасле твоје? 10  Хоћеш ли бика дивљег ужима везати да ти оре, И хоће ли дрљати њиву+ за тобом? 11  Хоћеш ли се уздати у њега зато што је велика снага његова, И хоћеш ли му посао свој препустити? 12  Хоћеш ли се уздати у њега да ће ти жито прикупити, И да ће ти га на гумно дотерати? 13  Маше ли женка ноја крилима радосно, И има ли она летна пера и друго перје какво рода+ има? 14  На земљи оставља јаја своја, У праху их греје, 15  И заборавља да их нога нечија може здробити, Или нека звер пољска згазити. 16  Немилосрдна је према птићима својим, као да нису њени.+ Узалудан ће бити труд њен ако над њима не буде стрепела. 17  Јер Бог јој је дао да заборави мудрост, И није јој разборитост уделио.+ 18  Кад замахне крилима својим високо, Смеје се коњу и јахачу његовом. 19  Можеш ли коњу снагу дати?+ Можеш ли му врат гривом лепршавом оденути? 20  Можеш ли учинити да као скакавац скаче? Застрашујуће је поносно фрктање његово.+ 21  Копитом+ удара у равници и сав је устрептао од снаге своје, На оружје насрће.+ 22  Страху се смеје и не плаши се,+ И пред мачем не узмиче. 23  Над њим тоболац звекеће, Оштрица дугог и кратког копља. 24  Уз топот, узбуђено, он пространства гута, И све не верује да се звук рога чује. 25  Чим се рог огласи, он зарже, Издалека битку нањуши, Вику заповедника и поклич ратни.+ 26  Зар се по твојој мудрости соко увис вине, И крила своја шири према ветру јужном? 27  Зар се на твоју заповест орао+ увис диже, И гнездо своје гради високо,+ 28  На литици станује и ноћива, На врху литице, на месту неприступачном? 29  Тамо храну тражи,+ Далеко виде очи његове. 30  Птићи његови крв пију; Где лешева има, тамо је и он.“+

Фусноте

 Или: „лунарних месеци“. Упореди са додатком 14.