Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јов 37:1-24

37  „Заиста, од тога задрхти срце моје,+И искаче из места свога.   Слушајте добро грмљавину гласа његовог,+И тутњаву која излази из уста његових.   Преко целог неба пушта је,И муња+ његова до крајева земље иде.   Иза ње глас се ори,Грми+ Он гласом величанственим,+Не задржава је кад се чује глас његов.+   Грми Бог гласом+ својим чудесно,И велике ствари чини, које не можемо докучити.+   Он снегу говори: ’Падни на земљу,‘+А и киши то каже, и пљуску силном.+   Запечаћује руке сваком човеку земаљскомДа би сваки човек смртни упознао дело његово.   Звер у јазбину улази,И по скровиштима својим борави.+   Из одаја+ излази ветар олујни,И хладноћу доносе ветрови северни.+ 10  Од даха Божјег лед настаје,+И површина се водена стеже.+ 11  Да, паром он облак пуни,Светлост+ Његова облаке расипа, 12  Па круже како их он води да учине своје,Где год им над лицем плодног тла земаљског он то заповеди.+ 13  Помоћу њих он казну извршава,+ натапа тло своје,+Или милост*+ показује. 14  Слушај ово, Јове,Стани и размисли о чудесним делима Божјим.+ 15  Знаш ли када им је Бог заповедио шта да чине,+И када је учинио да светлост облака његовог засја? 16  Знаш ли како облаци плове,+Знаш ли чудесна дела оног који савршено знање има?+ 17  Како ти се хаљине угрејуКад се умири земља због ветра јужног?+ 18  Можеш ли заједно с њим исковати небеса+Чврста попут огледала ливеног? 19  Реци нам шта да му кажемо.Због таме нам је речи понестало. 20  Хоће ли неко рећи Богу да желим да говорим?Хоће ли га човек неки о томе обавестити?+ 21  Сада људи не виде светлост на небу облачном.Али она на небу заблистаКад ветар прође и очисти га. 22  Са севера златни сјај допире.Величанство+ Божје улива страх. 23  Свемоћни је за нас недокучив.+Узвишен је у сили својој.+Правду+ и праведност велику+ он не потцењује.+ 24  Зато нека се људи њега боје.+Он се не обазире на оне који у свом срцу мисле да су мудри.“+

Фусноте

 Или: „верну љубав“. Види фусноту за Пст 19:19.