Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јов 31:1-40

31  „Савез сам склопио са очима својим,+ Па како бих онда за девојком гледао?+   Шта Бог додељује одозго,+ Какво је наследство од Свемоћног с висине?   Зар није пропаст за злочинца,+ И несрећа за оне који зло чине?   Зар не види он путеве моје,+ Зар не броји он све кораке моје?   Ако сам се дружио с људима који неистину говоре,+ И ако је нога моја за преваром трчала,+   Он ће ме измерити на ваги тачној,+ Спознаће Бог беспрекорност* моју.+   Ако су кораци моји с пута правог зашли,+ Ако се срце моје за очима мојим повело,+ Ако је нека љага за руке моје прионула,+   Нека други једе оно што ја посејем,+ И нека се искорени потомство моје.   Ако се срце моје занело за неком женом,+ И ако сам вребао+ на вратима ближњег свога, 10  Нека моја жена другом жито меље, И нека се други над њом повијају.+ 11  Јер би то бесрамно било, Преступ који се пред судије износи.+ 12  То би била ватра која до пропасти гута,+ Која би корен пустила у сав род мој. 13  Ако сам ускраћивао правду робу своме, Или робињи својој кад су парницу са мном имали, 14  Шта да учиним кад Бог устане? Кад ме на одговорност позове, шта ћу му одговорити?+ 15  Онај који је мене у утроби начинио зар није и њега начинио,+ Зар нас није исти творац у утроби мајчиној саздао? 16  Ако сам сиромашнима ускратио оно што су желели,+ И изневерио очи удовице,+ 17  Ако сам залогај свој сам јео, А да га није и сироче* са мном делило+ 18  — Јер од младости моје расло је уз мене као уз оца, И откад сам изашао из утробе мајчине удовицама сам помагао — 19  Ако сам гледао како страда човек јер одеће нема,+ Или како сиромашан нема чиме да се покрије, 20  Ако ме бедра његова нису благосиљала,+ И ако се руном+ младих овнова мојих није угрејао, 21  Ако сам сирочету руком претећи махао,+ Кад сам видео да му је моја помоћ потребна на вратима,+ 22  Нека ми раме из лопатице испадне, Нека ми се рука из рамена откине. 23  Јер сам се плашио да на мене не дође пропаст од Бога, Пред величанством+ његовим не бих се одржао. 24  Ако сам се у злато уздао, Ако сам злату говорио: ’Узданице моја!‘+ 25  Ако сам се радовао што сам иметак велики имао,+ И што је рука моја много тога стекла,+ 26  Ако сам светлост гледао како је засјала, Или месец дивни како путује,+ 27  Ако се срце моје потајно завело,+ Па сам им руком слао пољупце уста својих обожавајући их као богове,* 28  И то би био преступ који се пред судије износи, Јер бих се одрекао истинитог Бога који је на висини. 29  Ако сам се радовао пропасти онога који ме силно мрзи,+ Или се веселио кад га је зло задесило... 30  Нисам допустио да уста моја греше, Тако што бих проклетство призвао на душу његову.+ 31  Ако људи из шатора мог нису говорили: ’Може ли неко показати човека који се није наситио са стола његовог?‘...+ 32  Странац никад није напољу ноћивао,+ Путнику су била отворена врата моја. 33  Ако сам као човек земаљски грехе своје прикривао,+ Скривајући преступ свој у недрима својим... 34  Јер бих се тада плашио мноштва великог, Плашио би ме презир породица многих, И ћутао бих, на врата не бих излазио. 35  Кад бих барем имао некога да ме саслуша,+ Кад би ми Свемоћни на потписану изјаву моју одговорио!+ Кад би онај што се парничи са мном оптужбу писану имао! 36  Заиста, на рамену свом ја бих је носио, Свезао бих је себи око главе као круну раскошну. 37  Положио бих му рачун за сваки корак свој,+ Уздигнуте главе приступио бих му попут кнеза. 38  Ако је због дела мојих у помоћ звала земља моја, И ако су бразде њене заједно плакале, 39  Ако сам род њен јео, а нисам га платио,+ И ако сам на уздисање навео душу власника њених,+ 40  Уместо пшенице нека ми коров трновити роди,+ Уместо јечма коров смрдљиви.“ Овде се завршавају Јовове речи.

Фусноте

 Види фусноту за Пст 6:9.
 Дословно: „дечак без оца“.
 Љубљење идола као чин обожавања спомиње се у 1Кр 19:18 и у Ос 13:2.