Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јов 30:1-31

30  „А сада ми се смеју људи,+ Они који су од мене млађи,+ Чије очеве не бих ставио Ни са псима стада свога.   Од какве би ми користи била снага руку њихових? Нема снаге у њима.+   Од оскудице и глади они су изнемогли, Глођу што нађу у земљи безводној,+ Коју је јуче захватила олуја и пустошење.   Беру слано биље међу грмљем, Корен жутиловке храна је њихова.   Људи их изгоне из средине своје,+ Вичу за њима као за лоповима.   Морају да живе по стрминама уз речне долине, По јамама у земљи и међу стенама.   Међу грмовима вичу, Под копривама чуче.   То су синови безумника,+ и синови безименог, Који су бичем истерани из земље.   А такви сада о мени говоре у песмама својим,+ Мени се сада ругају.+ 10  Гнушају се нада мном, држе се подаље од мене,+ Не устежу се да ми у лице пљуну.+ 11  Јер он је отпустио лук мој и понизио ме, А они су се необуздано на мене окомили. 12  С десне стране моје устају као легло зликовачко, Ноге моје пуштају да иду, А онда ми бедеме погубне постављају.+ 13  Раскопавају стазе моје, Само ми невољу отежавају,+ И у томе им помоћник не треба. 14  Као кроз широк процеп они навиру, С олујом надолазе. 15  Страхоте изненадне окрећу се на мене, Достојанство моје као да ветар односи, Попут облака ишчезло је спасење моје. 16  И сада душа моја попут воде истиче из мене,+ Дани невоље+ стижу ме. 17  Ноћу бол пробада кости моје,+ као да се кидају са мене, Не престају болови који ме изједају.+ 18  Од силине велике мења се одећа моја, Обавија ме као оковратник дуге хаљине моје. 19  Он ме је бацио у блато, Па сам постао као прах и пепео. 20  Вапим к теби за помоћ, али ти ми не одговараш;+ Стојим, да на мене погледаш. 21  Променио си се и окрутан према мени постао,+ Свом снагом руке своје ти ме као непријатељ нападаш. 22  У ветар ме подижеш да ме носи, А затим ме уз тресак разбијаш. 23  Знам добро да ћеш ме у смрт вратити,+ У кућу где одлазе сви живи. 24  Али нико не диже руку своју на ову рушевину,+ И док ја пропадам, нико помоћ не дозива. 25  А ја сам плакао над оним ко је тешке дане проживљавао,+ Душа је моја сажаљевала сиромаха.+ 26  Добро сам очекивао, али зло је дошло,+ Светлост сам чекао, али мрак је дошао. 27  Утроба је моја узаврела и узнемирила се, Дани невоље на мене су дошли. 28  Жалостан+ сам ишао кад сунца није било. Устао сам усред збора,* помоћ сам тражио. 29  Шакалима сам брат постао, Друг кћерима нојевим.+ 30  Кожа ми је поцрнела+ и отпада с мене, Кости су ми се ужариле од сувоће. 31  Харфа моја сада само тужне песме свира, Фрула моја само плачне гласове пушта.

Фусноте

 Хебрејски: кахал. Види фусноту за Из 12:6.