Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јов 14:1-22

14  „Човек, кога је жена родила,+ Кратког је века+ и пун немира.+   Као цвет ниче и кида се,+ Као сенка+ бежи и не остаје.   Да, на таквог си отворио око своје, И ти ме на суд водиш.+   Ко ће чистог извадити из нечистог?+ Нико.   Ограничен је животни век човека,+ У твојој је власти број месеци његових, Одредбу си за њега донео преко које не може прећи.   Скини с њега поглед свој да предахне,+ Док не осети радост као најамник на крају радног дана.   Јер и за дрво наде има. Ако се посече, опет ће пустити изданке,+ И без младице неће остати.   Ако му корен остари у земљи И пањ његов у праху одумре,   Пустиће изданке кад осети воду+ И пустиће гране као млада биљка.+ 10  Али човек умре и савладан лежи. Кад човек земаљски издахне, где је?+ 11  Воде нестају из мора, Река отиче и пресушује.+ 12  Тако и човек легне, и више не устаје.+ Док неба не нестане, неће се пробудити,+ Нити ће се пренути из сна свога.+ 13  О, кад би ме у гроб* склонио,+ Кад би ме сакрио док не прође гнев твој, Кад би ми рок одредио+ и онда ме се сетио!+ 14  Кад човек умре, може ли се у живот вратити?+ Све дане времена које ми је одређено* чекаћу,+ Док не дође избављење моје.+ 15  Позваћеш ме, и ја ћу ти се одазвати.+ Ужелећеш се дела руку својих. 16  А сада бројиш кораке моје,+ Ни на шта не пазиш осим на грех мој.+ 17  Запечаћен је у врећи бунтовнички преступ мој,+ И кривицу моју ти лепком учвршћујеш. 18  Али и гора ће пасти, распашће се, Стена ће се преместити с места свога, 19  Као што вода дроби камење, И док тече спира прах земаљски, Тако ти уништаваш наду човека смртног. 20  Ти га надвладаш једном заувек, и он одлази,+ Мењаш лице његово и отпушташ га. 21  Ако су синови његови поштовани, он то не зна,+ Ако су у срамоти, он није свестан тога. 22  Док је жив осећаће бол у телу свом, И душа ће његова туговати док је у њему.“

Фусноте

 Дословно: „шеол“.
 Дословно: „принудног рада; робовања“, што је овде симбол смрти која људе држи у ропству.