Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јован 11:1-57

11  Један човек који се звао Лазар био је болестан. Био је из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.+  То је била она Марија која је намазала Господа мирисним уљем+ и обрисала му ноге својом косом.+ Њен брат Лазар био је болестан.  Зато су његове сестре поручиле Исусу: „Господе, твој вољени пријатељ+ је болестан.“  Кад је Исус то чуо, рекао је: „Ова болест није за смрт, него је за Божју славу,+ да би се њом прославио Син Божји.“  Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара.  Али кад је чуо да је он болестан, остао је још два дана у месту у ком је био.  Затим је рекао ученицима: „Пођимо опет у Јудеју.“  А ученици су га упитали: „Учитељу,*+ Јудејци су недавно хтели да те каменују.+ Зар опет идеш тамо?“  Исус је одговорио: „Зар дневна светлост не траје дванаест сати? Ако неко хода по дану,+ не спотиче се, јер види светлост овог света. 10  Али ако неко хода по ноћи,+ спотиче се, јер нема светлости у њему.“ 11  То је рекао, а затим додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим.“+ 12  На то су му ученици рекли: „Господе, ако спава, оздравиће.“ 13  Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о спавању, о сну. 14  Тада им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро.+ 15  Због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте веровали. Али пођимо к њему.“ 16  Тада је Тома, звани Близанац, рекао осталим ученицима: „Пођимо и ми, да умремо с њим.“+ 17  Кад је Исус стигао, рекли су му да је Лазар већ четири дана у гробу.+ 18  А Витанија је била близу Јерусалима, удаљена око петнаест стадија.* 19  Много Јудејаца већ је дошло код Марте и Марије да их утеше+ због њиховог брата. 20  Кад је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, а Марија+ је остала у кући. 21  Марта је рекла Исусу: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.+ 22  Али и сада знам да ће ти Бог дати све што од њега затражиш.“+ 23  На то јој Исус рече: „Твој брат ће устати.“+ 24  Марта му рече: „Знам да ће устати о ускрсењу+ у последњи дан.“ 25  Тада јој Исус рече: „Ја сам ускрсење и живот.+ Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће.+ 26  И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети.+ Верујеш ли у то?“ 27  Она му одговори: „Да, Господе, ја верујем да си ти Христ,* Син Божји, онај који треба да дође на свет.“+ 28  Кад је то рекла, отишла је и позвала своју сестру Марију и кришом јој рекла: „Учитељ+ је овде и зове те.“ 29  Кад је то чула, брзо је устала и пошла к њему. 30  Исус, наиме, још није био дошао у село, него је још увек био на месту где га је Марта срела. 31  Кад су Јудејци који су с Маријом били у кући+ и тешили је видели да је брзо устала и изашла, пошли су за њом, мислећи да је отишла до гроба+ да тамо плаче. 32  Кад је Марија дошла тамо где је био Исус и кад га је угледала, пала је пред његове ноге и рекла му: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“+ 33  Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, био је дубоко дирнут и потресен.*+ 34  И упитао је: „Где сте га положили?“ Одговорили су му: „Господе, дођи и види.“ 35  И Исус је заплакао.+ 36  Тада су Јудејци рекли: „Погледајте колико га је волео!“+ 37  А неки од њих су казали: „Зар он, који је слепом отворио очи,+ није могао да спречи његову смрт?“ 38  Тада је Исус, опет дубоко потресен, отишао до гроба.+ То је у ствари била пећина, а на улазу је лежао камен.+ 39  Исус је заповедио: „Склоните камен!“+ А Марта, сестра умрлога, рекла му је: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан откако је умро.“ 40  А Исус јој је рекао: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“+ 41  Зато су склонили камен. А Исус је подигао очи према небу+ и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио.+ 42  Ја сам знао да ме увек услишаваш, али рекао сам то због народа+ који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.“+ 43  Рекавши то, повикао је на сав глас: „Лазаре, изађи!“+ 44  И умрли је изашао. Ноге и руке биле су му обавијене завојима,+ а лице му је било обавијено платном. Тада им је Исус рекао: „Скините то с њега и пустите га нек иде.“ 45  Тада су многи Јудејци који су били дошли код Марије и видели шта је учинио поверовали у њега.+ 46  Али неки од њих су отишли код фарисеја и испричали им шта је Исус учинио.+ 47  Зато су свештенички главари и фарисеји сазвали Синедрион*+ и рекли: „Шта да радимо? Овај човек чини многа чуда.+ 48  Ако га пустимо тако, сви ће поверовати у њега+ и Римљани+ ће доћи и узеће нам и наш храм+ и наш народ.“ 49  Али један од њих, Кајафа, који је те године био првосвештеник,+ рекао им је: „Ништа ви не знате 50  и не схватате да је боље за вас да један човек умре+ за народ, него да цео народ страда.“+ 51  Али то није рекао сам од себе. Пошто је те године био првосвештеник, пророковао је да Исус треба да умре за народ, 52  и не само за народ него и зато да Божју децу која су расејана+ сакупи у једно.+ 53  Тако су се тог дана договорили да га убију.+ 54  Зато се Исус више није кретао јавно+ међу Јудејцима,+ него је одатле отишао у подручје близу пустиње, у град који се зове Јефрем,+ и тамо је остао с ученицима. 55  Приближавала се јудејска Пасха+ и многи из тог краја отишли су у Јерусалим пре Пасхе да се обредно очисте.+ 56  Тражили су Исуса и док су били у храму говорили су једни другима: „Шта мислите? Зар неће доћи на празник?“ 57  А свештенички главари и фарисеји издали су заповест да свако ко сазна где је Исус мора то да јави, да би га ухватили.

Фусноте

 Види фусноту за Мт 23:7.
 Око 3 километра. Види додатак 13.
 Или: „Помазаник, Месија“. Види фусноту за Мт 2:4.
 Или: „зајецао је у духу и узнемирио се“.
 Јеврејски врховни суд.