Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јестира 9:1-32

9  Дванаестог месеца, то јест месеца адара,+ тринаестог дана тог месеца, када је дошло време да се изврши краљева реч и његов закон,+ истог оног дана када су се непријатељи Јудејаца надали да ће их надвладати, догодило се управо супротно — Јудејци су надвладали оне који су их мрзели.+  Јудејци су се окупили+ у својим градовима по свим покрајинама краља Асвира+ да дигну руке на оне који су хтели да им нанесу зло.+ Нико није могао да им се одупре, јер су их се сви народи плашили.+  Сви кнезови+ покрајина, сатрапи,*+ намесници и они који су вршили краљеве послове+ помагали су Јудејцима, јер их је обузео страх+ од Мардохеја.  Мардохеј је постао велик+ на краљевом двору и његова се слава+ ширила по свим покрајинама, јер је постајао све моћнији.+  Јудејци су ударили мачем+ на све своје непријатеље, побили их и уништили, и онима што су их мрзели урадили су шта су хтели.+  У тврђави Сусан+ Јудејци су побили и истребили пет стотина људи.  Међу њима Фарсандату, Далфина, Аспату,  Порату, Адалију, Аридату,  Фармасту, Арисаја, Аридаја и Вајезату, 10  десет синова+ Амана,+ сина Амедате, који је показао непријатељство према Јудејцима.+ Њих су побили, али на плен+ нису ставили руке. 11  Краљ је још истог дана сазнао колико је људи убијено у тврђави Сусан. 12  Тада је краљ рекао краљици Јестири:+ „Јудејци су у тврђави+ Сусан побили и уништили пет стотина људи и десет Аманових синова. А шта су тек учинили у осталим краљевим покрајинама?+ Која је сад твоја молба? Биће ти испуњена.+ И шта још желиш?+ Добићеш.“ 13  Јестира је онда рекла: „Ако је краљу по вољи,+ нека се Јудејцима у Сусану и сутра дозволи да поступе по данашњем закону,+ и нека десет Аманових синова буде обешено на стуб.“+ 14  Краљ је наредио да се тако учини.+ Тада је у Сусану издат закон, и десет Аманових синова је обешено. 15  Тако су се и четрнаестог дана+ месеца адара Јудејци који су били у Сусану окупили и побили још три стотине људи, али на плен нису ставили руке.+ 16  Остали Јудејци, који су живели у краљевим покрајинама,+ такође су се окупили и устали да бране своје душе+ и да се освете+ својим непријатељима. Побили су седамдесет и пет хиљада оних који су их мрзели, али на плен нису ставили руке. 17  То је било тринаестог дана месеца адара. Четрнаестог дана тог месеца они су починули и тог дана су се гостили+ и веселили.+ 18  Јудејци који су били у Сусану окупили су се тринаестог+ и четрнаестог дана тог месеца, а петнаестог дана су починули и тог дана су се гостили и веселили.+ 19  Због тога су Јудејци који су живели по разним местима у другим покрајинама четрнаести дан месеца адара+ учинили даном весеља,+ гозбе и славља,+ па су слали храну+ једни другима. 20  Мардохеј+ је записао те догађаје и послао писма свим Јудејцима по свим покрајинама+ краља Асвира, и онима који су били близу и онима који су били далеко, 21  како би им заповедио+ да сваке године четрнаести и петнаести дан месеца адара славе 22  као дане када су Јудејци починули од својих непријатеља+ и као месец у ком се њихова жалост претворила у радост и њихова туга+ у дан славља. Требало је да то буду дани гозбе и весеља у којима би слали храну једни другима+ и делили поклоне сиромашнима.+ 23  Јудејци су прихватили и почели да држе оно што им је написао Мардохеј. 24  Аман,+ син Амедате+ Агагеја,+ непријатељ+ свих Јудејаца, био је сковао заверу против Јудејаца да их истреби,+ и наредио је да се баци Пур,+ то јест жреб,+ да би их смео и истребио. 25  Али када је Јестира изашла пред краља, он је издао писану заповест:+ „Нека се ова зла завера+ коју је сковао против Јудејаца врати на његову главу.“+ Тако су њега и његове синове обесили на стуб.+ 26  Зато се ти дани зову Пурим, од назива Пур.+ На основу свега онога што је стајало у том писму+ и што су у вези с тим видели и доживели, 27  Јудејци су се обавезали и прихватили као непромењиву обавезу да ће они, њихови потомци и сви они који им се придруже+ славити та два дана сваке године у за то одређено време, у складу са свим оним што је за њих било написано. 28  Те дане не смеју да забораве и треба да их славе кроз све нараштаје, у свакој породици, у свакој покрајини и у сваком граду. Ти дани Пурима не смеју да нестану међу Јудејцима и спомен+ на њих не сме да се изгуби међу њиховим потомцима. 29  Краљица Јестира, кћи Авихаила,+ и Јудејац Мардохеј поткрепили су ово друго писмо о Пуриму врло упечатљивим речима. 30  Он је послао писма с речима мира и истине+ свим Јудејцима у сто двадесет и седам покрајина+ Асвировог краљевства,+ 31  да би потврдио да у одређено време треба да држе те дане Пурима, прописе о постовима+ и молитвама за помоћ,+ као што су их обавезали Јудејац Мардохеј и краљица Јестира,+ а и на шта су и сами обавезали своје душе и своје потомке.+ 32  Јестирином речју су ови прописи о Пуриму+ били потврђени и записани у књигу.

Фусноте

 Види фусноту за Јзд 8:36.