Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Јеремија 2:1-37

2  Поново ми је дошла Јеховина реч:+  „Иди и вичи да чује Јерусалим: ’Овако каже Јехова:+ „Добро се сећам оданости* коју си имала* у својој младости,+ љубави коју си имала док си верена била,+ и како си ишла за мном по пустињи, у земљи где се не сеје.+  Израел је био свет Јехови,+ првина његових плодова.“‘+ ’Ко је год хтео да га прогута, навукао би кривицу на себе.+ Невоља би га снашла‘, говори Јехова.“+  Чујте Јеховину реч, доме Јаковљев+ и све породице Израеловог дома.+  Овако каже Јехова: „Какву су то неправду ваши очеви нашли на мени,+ па су одступили од мене+ и пошли за ништавним идолима+ и тако и сами постали ништавни?+  Они нису питали: ’Где је Јехова, који нас је извео из египатске земље,+ који нас је водио кроз пустињу, кроз пусту земљу+ пуну јама, безводну+ и мрачну земљу,+ земљу којом нико није крочио и у којој земаљски човек није живео?‘  „Ја сам вас довео у земљу воћњака, да једете њен род и њена добра.+ Али кад сте дошли, оскрнавили сте моју земљу, учинили сте одвратним моје наследство.+  Свештеници нису говорили: ’Где је Јехова?‘+ Они који се баве законом нису ме познавали,+ пастири су се бунили против мене,+ пророци су пророковали у Валово име,+ ишли су за онима од којих нема користи.+  „’Зато ћу се спорити с вама‘,+ говори Јехова, ’и са синовима ваших синова спорићу се.‘+ 10  „’Пређите на китимске обале*+ и гледајте. Пошаљите људе у Кидар+ и добро размислите и испитајте да ли се икад тако нешто десило.+ 11  Да ли је неки народ заменио своје богове+ за оне који нису богови?+ А мој народ је моју славу заменио за нешто од чега нема користи.+ 12  Чудите се томе, небеса, и најежите се од велике страхоте‘, говори Јехова,+ 13  ’јер је мој народ два зла учинио: оставили су мене,+ извор живе воде,+ и ископали су бунаре,* лоше бунаре који не могу да држе воду.‘ 14  „’Да ли је Израел слуга?+ Да ли је роб рођен у кући? Зашто је постао плен? 15  Млади лавови на њега ричу,+ пуштају свој глас.+ Његову земљу претварају у страшан призор. Његови су градови попаљени и у њима нико не живи.+ 16  Чак су и синови из Нофа+ и Тафнеса+ оголили твоје теме.+ 17  Зар ниси то сам себи учинио кад си оставио Јехову, свог Бога,+ док те је водио путем?+ 18  Зашто би сада одлазио у Египат+ да би пио сихорску+ воду? Зашто би одлазио у Асирију+ да би пио воду из Реке?* 19  Нека те твоја злоћа поучи,+ нека те твоја неверна дела укоре.+ Знај и види да је зло и горко то што си оставио мене, Јехову,+ свог Бога, и што немаш страха преда мном‘,+ говори Суверени+ Господ, Јехова над војскама. 20  „’Давно сам сломио твој јарам,+ раскинуо сам окове твоје. А ти си рекао: „Нећу ти служити“, јер си на сваком високом брду и под сваким зеленим дрветом+ лежао+ као блудница и одавао се блуду.+ 21  А ја сам те посадио као црвену племениту лозу,+ као добро семе. Зашто си се онда променио према мени и постао искварена младица неке туђе лозе?‘+ 22  „’Да се цеђу опереш и да много сапуна узмеш,+ твој преступ би још увек био мрља преда мном‘,+ говори Суверени Господ Јехова. 23  Како можеш да кажеш: ’Нисам се оскрнавила,+ нисам ишла за ликовима Вала‘?+ Погледај свој пут у долини.+ Види шта си учинила. Ти си као млада брза камила која без циља трчи својим путевима, 24  као зебра+ навикла на пустињу, која дахће+ од силне жудње у својој души — ко ће је зауставити кад јој дође време за парење? Ко је год тражи, неће се уморити. Лако ће је наћи кад је њен месец. 25  Пази да ти нога не остане боса и да ти грло не ожедни.+ А ти кажеш: ’Нема ништа од тога!+ Ја волим туђинце+ и за њима ћу ићи.‘+ 26  „Као што се лопов постиди кад га ухвате, тако ће се и Израелов дом постидети+ — они, њихови краљеви, њихови кнезови, њихови свештеници и њихови пророци.+ 27  Они дрвету говоре: ’Ти си мој отац‘,+ и камену: ’Ти си ме родио.‘ А мени су окренули леђа, а не лице.+ Али кад их снађе невоља говориће: ’Устани, спаси нас!‘+ 28  „Где су твоји богови које си себи начинио?+ Нека устану ако могу да те спасу кад те снађе невоља.+ Јер твојих богова, Јудо, има колико и твојих градова.+ 29  „’Зашто ме оптужујете?+ Зашто ми сви грешите?‘,+ говори Јехова. 30  Узалуд сам ударао ваше синове.+ Никакву поуку* нису извукли.+ Ваш мач прождире ваше пророке као лав који пустоши.+ 31  Људи овог нараштаја, чујте Јеховину реч!+ „Зар сам Израелу постао пустиња+ или земља дубоке таме? Зашто мој народ говори: ’Идемо куда хоћемо, нећемо више к теби доћи‘?+ 32  Може ли девица заборавити свој накит, невеста свој појас? А мој народ заборавља мене већ безброј дана.+ 33  „Зашто припремаш себи пут да би љубав тражила? Зато и јеси путеве своје на зло навикла.+ 34  На твојим скутовима налази се крв*+ недужних сиромаха.+ На твојим скутовима налазим њихову крв, иако нису затечени као провалници.+ 35  „А ти кажеш: ’Недужна сам. Сигурно се његов гнев одвратио од мене.‘+ „А сад ћу расправити с тобом зато што говориш: ’Нисам згрешила.‘+ 36  Зашто тако олако мењаш своје путеве?+ И од Египта ћеш се посрамити+ као што си се и од Асирије посрамила.+ 37  Отићи ћеш покривајући главу рукама,+ јер Јехова је одбацио оне у које се уздаш, и нећеш имати успеха уздајући се у њих.“

Фусноте

 Или: „верне љубави“. Види фусноту за Пст 19:19.
 На неким местима у овом поглављу Јехова се обраћа свом народу у женском роду.
 Или: „китимска острва“.
 Или: „цистерне“.
 То јест Еуфрата.
 Види фусноту за Псл 1:2.
 Дословно: „крв душа“.