Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2017.

Азербејџан

 ПРОПОВЕДАЊЕ И ПОУЧАВАЊЕ ШИРОМ СВЕТА

Европа

Европа
  • БРОЈ ЗЕМАЉА 47

  • БРОЈ СТАНОВНИКА 744 482 011

  • БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА 1 611 290

  • БРОЈ БИБЛИЈСКИХ КУРСЕВА 834 121

Благ одговор

У Грузији је један човек пришао браћи која су стајала с колицима с литературом и почео да виче на њих. „Немате шта ту да тражите! Грузија је православна земља!“ Брат га је мирно питао да ли је икада прочитао нешто од наше литературе. Човек је рекао: „Па, не баш.“ Брат му је тактично предложио да  то уради. Тада се човек смирио и узео нешто од литературе. После неколико дана, вратио се и извинио. Рекао је да је читао часописе својој мајци, која је слепа. Обома су им се веома свидели, па је дошао да узме нешто ново за читање. Сада редовно долази по најновије часописе.

Бољи начин да се реше ствари

Док су била у служби, два брата у Азербејџану су пришла младићу који је стајао испред једне зграде и почела да му сведоче. Он им је рекао: „Не могу то да слушам, то је грех.“ Онда је из задњег џепа извадио нож и рекао: „Доживео сам неправду. Сада идем да је овим ножем наплатим.“

Браћа су устукнула, али су му рекла: „Грех је убити.“

„Шта онда да радим?“, упитао је младић. Прочитали су му Римљанима 12:17-21 и објаснили му да је на Богу да се освети и да не смемо дозволити да нас зло надвлада, већ да треба да надвладамо зло добрим. Рекли су му да много тога може да се постигне благим разговором и да би га савест прогањала ако би наудио некоме. Под утиском онога што је чуо, младић је отишао.

Око сат времена касније, нашао је браћу и рекао им: „Управо се враћам од оног ког сам  хтео да убијем. Нисам му ништа урадио. Рашчистили смо ствари. Да није било вас, увалио бих се у невољу. Хвала вам.“ Они су му рекли да му је заправо Јехова помогао.

Сведочење с колицима привукло је пажњу неактивне сестре

Пре више година, једна сестра из Норвешке се удаљила од скупштине. Кад је ишла у куповину, често је виђала браћу како стоје поред колица с литературом.

Иако им никада није пришла, остављали су на њу добар утисак својим пријатељским понашањем и лепим изгледом. Упечатљиви постери и колица с литературом су јој се такође много допали. Све то је у њој пробудило жељу да се врати Јехови и његовом народу.

Приметила је и лого jw.org, па је посетила веб-сајт. Допало јој се кад је видела како се лако могу наћи адреса најближе Дворане Краљевства и време одржавања састанака. Преузела је неке публикације и кренула у дворану, иако је имала трему. Браћа су је лепо дочекала и старешине су се побринуле да једна сестра проучава с њом. Убрзо је стекла добре пријатеље у скупштини и духовно је ојачала. Сада редовно иде на састанке и у службу проповедања и срећна је што је опет блиска с Јеховом.

Сведочење у школском аутобусу

У Норвешкој, петнаестогодишња Ронја је у аутобусу разговарала о еволуцији с три дечака  из разреда. Омаловажавали су њена веровања, па јој је било непријатно. Пошто се није најбоље снашла, замолила је маму да јој помогне да пронађе неке доказе да Створитељ постоји.

Норвешка: Ронја сведочи друговима из школе

Сутрадан у аутобусу, Ронја је изнела доказе које је нашла, али дечаци су је само исмејавали. Један од њих је гласно рекао: „Нико у овом аутобусу не верује у Јехову! Хајде да видимо. Ко верује у еволуцију, а ко у Јехову? Дигните руке.“ На Ронјино изненађење, један млађи дечак који је седео близу њих је подигао руку и рекао: „Ја верујем у Јехову!“ Још два детета су рекла: „И ја!“ Више ђака је чуло разговор и неки од њих су схватили да Створитељ постоји!

 Замолио је друга да му је прочита

Једног поподнева, два Сиријца су дошла у Бетел у Данској. Рекли су сестрама на рецепцији да траже Јеховине сведоке. Кад су им оне потврдиле да су на правом месту, обрадовали су се. Како су пронашли Јеховине сведоке? Отишли су у градску библиотеку и показали библиотекарима књигу коју су сликали телефоном. То је била књига Шта Библија заиста научава? на арапском језику. Библиотекари су је препознали и дали им адресу Бетела.

Сиријци су безуспешно покушавали да се са сестрама споразумеју на данском. Зато су оне позвале брата који зна арапски. Брат је видео да је један од Сиријаца веома заинтересован за Библију, па су разменили бројеве и договорили се да се опет виде. Обећао му је да ће доћи с још неким ко зна арапски.

Када су посетили тог човека, рекао им је да му Сведоци никад нису дошли на врата, већ да је књигу нашао у свом поштанском сандучету, мада на њему није било никакве назнаке да ту живи Арапин. Пошто је неписмен, замолио је једног друга да му прочита књигу и прочитали су је за три дана. Био је уверен да је пронашао истину.

Тешко му пада то што је у избеглиштву, далеко од своје породице, али утеху налази у Библији. Први пут када су браћа дошла код њега, питао их је: „Зашто нисте дошли раније? Ово ми је тако требало.“ Он и даље проучава и одушевљен је оним што сазнаје.

 Сада му је срце пуно

Дмитриј је био пословођа у једној фабрици дувана у Украјини. Међутим, напустио је тај добро плаћени посао када је постао свестан тога колико је дуван штетан по здравље. Затим су му, у року од три месеца, умрле мајка и ташта. То му јако тешко пало. Надао се да ће утеху и одговоре на своја питања добити у цркви, али није. Један пријатељ му је рекао да бити православац значи „имати крст око врата и празнину у срцу“. Управо тако се Дмитриј и осећао. Схватио је да не зна ништа ни о Богу ни о Библији. Очајан, почео је да се моли Богу да му помогне. Тада се сетио Јеховиних сведока. Нашао је наш сајт и одушевио се тиме колико тога се на њему може сазнати о Библији. Онда је потражио адресу најближе Дворане Краљевства. Када је стигао на паркинг, пришао му је редар и питао га да ли може да му помогне. Дмитриј му је рекао: „Хтео бих библијски курс.“ Прошло је шест месеци откако проучава и редовно иде на састанке на којима и коментарише.

Поруке на вратима

Пол и Фејт, из Велике Британије, лепо су разговарали са Сузан, па су се договорили да опет наврате. Међутим, Сузан није била код куће. Применили су предлог из Наше службе за Краљевство од новембра 2014. и оставили поруку да ће доћи сутрадан. Када су дошли, изненадили су се када су на вратима видели Сузанину поруку за њих. Написала им је да је  отишла у набавку за ћеркину свадбу. Пол и Фејт су опет оставили поруку да ће свратити у току следеће седмице. Овог пута их је Сузан чекала и почели су да проучавају помоћу књиге Шта Библија научава.

Велика Британија: Пол и Фејт остављају поруке на вратима

Сузан их је замолила да одложе следеће виђење због ћеркиног венчања. Кад су Пол и Фејт опет дошли, нико није отварао, па су оставили поруку с бројем телефона. Сузан им је касније јавила да јој је жао што није чула кад су звонили; разговарала је с комшиницом у башти. Сузан редовно проучава, а недавно је почела и да долази на састанке.

Пол и Фејт воле да остављају поруке да би остали у контакту с људима. „Код још неколико  људи су нам те поруке значиле. Фантастичне су!“

Његова вера је оставила утисак на болничарку

У августу 2014, један брат у Мађарској је због плућне емболије примљен у болницу. Нажалост, убрзо је умро. Супруга тог брата је написала следеће:

„У лето 2015, била сам са сином на Регионалном конгресу ’Угледајмо се на Исуса!‘. На крају трећег дана, када смо били на паркингу и припремали се да пођемо кући, једна жена је стала испред мене, спустила торбе, загрлила ме и заплакала. То је била болничарка по имену Тинде, која је скоро годину дана раније бринула о мом мужу на интензивној нези. Рекла ми је да би на почетку сваке смене по једна болничарка добила по једног пацијента. Увек се молила да то буде мој муж и тако је увек и било!

„Тинде каже да је јака вера мог мужа и то што јој је често говорио о својој нади пробудило код ње жељу да проучава Библију с Јеховиним сведоцима.

„Она сада проучава Библију и једва чека да по ускрсењу исприча мом мужу како су јој његово понашање и јака вера помогли да упозна Јехову и сазна за његова дивна обећања.“

Сведочење на граници

Бугарска: Сведочење на граници

Због протеста и блокада, неки гранични прелази између Грчке и Бугарске су понекад  били затворени и тада би настајале километрима дуге колоне возила. Једна скупштина у Бугарској која се налази близу границе искористила је ту ситуацију да нуди библијску литературу људима који чекају да пређу границу. Браћа су се опремила литературом на 12 језика. Многи возачи камиона су били исцрпљени и нервозни, али су хтели да разговарају. Браћа су их саосећајно слушала и говорила им о позитивним мислима из Библије. Један возач их је питао: „Ви сте Јеховини сведоци?“ Када су потврдили, рекао је: „Знао сам! Само Јеховини сведоци овако проповедају.“ Један камионџија из Аустрије се нашалио: „Човек не може побећи од вас — чак и ту га нађете! Свака вам част! Само напред.“ Један други је искрено рекао: „Никада нисам имао жељу да читам вашу литературу. Али сада ћу је са задовољством прочитати.“ Једном возачу су пошле сузе када је брат почео да му проповеда. Рекао је да је Јеховин сведок, али да је пре много година постао неактиван. Брат му је оставио литературу и подстакао га да се опет повеже са скупштином.