Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2017.

 ГРУЗИЈА | 1991-1997.

Брижни пастири помажу браћи

Брижни пастири помажу браћи

Џони Шаламберидзе и Тамази Библаја почетком 1990-их

Почетком 1990-их, већина скупштина у Грузији је имала само једног старешину или слугу помоћника. Једну скупштину је обично сачињавало више група које су се састајале на различитим местима, пошто су браћа живела далеко једни од других, у више градова и села.

Џони Шаламберидзе и Павле Абдушелишвили, који су раније проповедали на подручјима где није било скупштина, били су послати да помогну скупштини у Телавију, граду у области Кахетији. Тамошња скупштина је имала 300 објавитеља, а ни једног јединог старешину. Сачињавало ју је 13 група које су се састајале на различитим локацијама.

Павле Абдушелишвили

Џони и Павле су убрзо разумели шта спречава браћу да напредују. Џони објашњава: „Многа  браћа су имала велика поља и винограде. Пошто је у сеоским срединама уобичајено да комшије помажу једни другима, браћа су много времена проводила са онима који не служе Јехови“ (1. Кор. 15:33).

Због тога су Џони и Павле предложили браћи да једни другима помажу око пољопривредних или виноградарских послова. Тако би обавили потребан посао, а притом би били у добром друштву (Проп. 4:9, 10). Џони каже: „То је донело одличне резултате. Љубав међу браћом је све више јачала и скупштина је све више напредовала.“ Када су након три године Џони и Павле отишли из Кахетије, у скупштини је било пет старешина и 12 слугу помоћника.

Увођење Теократске школе

Пошто је почетком 1990-их дело проповедања било забрањено, Сведоци су се састајали у мањим групама ради Скупштинског разматрања књиге или Разматрања Стражарске куле. Премда су ови састанци били окрепљујући, нису помагали браћи да се оспособе за службу проповедања.

То се променило након пада комунистичког режима. Тада је Јеховина организација подстакла скупштине да сваке седмице одржавају Теократску школу проповедања и Поучавање за хришћанску службу.

Наили Хутсишвили и њена сестра, Лали Алекперова, радо се сећају ових састанака. „Сви смо били веома узбуђени због ових промена. Радовали смо се што и сестре могу учествовати у програму“, каже Лали.

 Наили се присећа: „Један приказ је почео тако што је сестра која је глумила станарку читала новине. Затим су две сестре покуцале на главна врата Дворане и она их је позвала унутра. Тек тада су дошле на бину.“ Лали додаје: „Иако су понекад били необични, прикази су нам помогли да се побољшамо у проповедању.“

Расте потреба за литературом

Годинама је неколицина браће у свом дому умножавала библијску литературу користећи ручне машине за копирање. Међутим, више се на тај начин није могла одштампати довољна количина литературе. Зато су браћа пронашла штампарије које би по приступачној цени штампале часописе.

Да би се припремио узорак за штампу, браћа су секла слова из грузинских новина и лепила их на насловну страну енглеског часописа

Браћа су била веома домишљата док су припремала узорке за штампу. Најпре би пажљиво прекуцали текст преведен на грузински, настојећи притом да изглед сваке странице буде што сличнији изгледу енглеског часописа. Затим би налепили слике исечене из енглеског оригинала. На крају би из локалних новина исекли слова и залепили их на насловну страну. Тако би примерак за штампу био спреман!

Први часописи штампани у Грузији

Када су у употребу ушли компјутери, два млада брата, Левани Копалијани и Лери Мирзашвили, кренули су на часове информатике. Лери прича: „Нисмо имали искуства и није све увек ишло глатко. Али уз Јеховину помоћ, убрзо смо на компјутеру прекуцавали и припремали часописе за штампу.“

Убрзо су скупштине широм Грузије почеле да добијају часописе у боји. Међутим, с временом је било потребно још више библијске  литературе и браћа у Грузији нису могла у потпуности да удовоље тој потреби. Смернице од Јеховине организације стигле су у прави час!

Прекретница

На међународном конгресу одржаном 1992. у Санкт Петербургу, одговорна браћа из Грузије су коначно имала прилику да се састану с браћом из подружнице у Немачкој. „Објаснили су нам како треба да тече процес превођења“, прича Генади Гудадзе. „Рекли су нам да ће ускоро послати некога да нас обучи за превођење.“

Није било нимало лако почети са штампањем библијских публикација на грузинском у штампаријама организације. Вишејезични електронски систем за обраду текста (МЕПС) у то време још није подржавао јединствени грузински алфабет. Зато је било неопходно да се осмисли један сасвим нови фонт који би се користио за штампање.

Још крајем 1970-их, грузинска породица Датикашвили се преселила у Сједињене Државе. Њихова ћерка Марина је тамо чула библијску истину и постала Јеховин сведок. Она је помагала браћи у Бетелу у Бруклину да грузински алфабет додају у МЕПС. Написала им је свако слово грузинског писма, што су они после пренели у компјутерски систем. Убрзо су неки трактати и брошура „Гле! Све ново творим“ били одштампани у подружници у Немачкој.

Помоћ око превођења

Мајкл Флекенштајн и његова супруга, Силвија, дошли су 1993. из немачке подружнице у Тбилиси како би помогли да се оснује  преводилачко одељење. „Још ми је у мислима био разговор који смо водили у Санкт Петербургу“, каже Мајкл. „Али када смо након годину и по дана стигли у Тбилиси, изненадили смо се колико је добро функционисао тамошњи преводилачки тим.“

Лери Мирзашвили, Паата Морбедадзе и Левани Копалијани док преводе у Тбилисију, 1993.

За само неколико месеци, тим од 11 преводилаца је почео да ради у једном малом стану. Захваљујући обуци коју је Јеховина организација пружила браћи, духовна храна је почела редовно да пристиже скупштинама у Грузији.

Кроз опасност до духовне хране

Након распада Совјетског Савеза, у многим бившим републикама су настали грађански немири и етнички сукоби. Ни Грузија није била изузетак. Због тога је путовање било веома ризично — нарочито прелазак границе.

Браћа Заза Џикурашвили и Алеко Гвритишвили (са својим супругама) доносила су литературу када је ситуација у земљи била нестабилна

Једног дана у новембру 1994, када је Алеко Гвритишвили с још два брата прелазио државну границу, зауставила их је група наоружаних мушкараца и наредила им да изађу из кола. „Разбеснели  су се кад су угледали библијску литературу“, прича Алеко. „Постројили су нас као да ће нас стрељати. Усрдно смо се помолили Јехови. После отприлике два сата, један од њих нам је рекао: ’Узмите своју литературу и идите. Али ако вас опет видимо, спалићемо вам аутомобил и убићемо вас.‘“

И поред оваквих претњи, браћа су наставила да достављају духовну храну. Брат Заза Џикурашвили је поднео многе жртве да би унео библијску литературу у Грузију. Он каже: „Знали смо да је браћи неопходна духовна храна. Наше драге супруге су нам пружале велику подршку.“

Алеко додаје: „Многа браћа која су учествовала у преношењу библијске литературе имала су породицу.“ Шта их је подстакло да се прихвате тог опасног задатка? Алеко наставља: „Радили смо то првенствено из љубави и захвалности према Јехови. Такође смо желели да се побринемо за потребе своје браће и сестара онако како би то Јехова учинио.“

Захваљујући самопожртвованости ове браће, током свих година немира, библијска литература је редовно пристизала скупштинама. Браћа су касније пронашла сигурније путеве од Немачке до Грузије.

Први конгрес у Грузији

Пошто се политичка ситуација стабилизовала 1995, Сведоци су одлучили да организују први обласни конгрес у Грузији. Он је одржан у лето 1996. на три места: у Горију, Марнеулију и Тснорију, а укупно је присуствовало више од 6 000 особа.

Сведоци на обласном конгресу близу Горија, 1996.

 Конгрес који је одржан у близини Горија био је незабораван. Само неколико година раније, браћа нису знала да ли ће успети да попуне салу за Спомен-свечаност. А сада су очекивали више од 2 000 особа, али нису могли да пронађу салу с довољним бројем места. Због тога су одлучили да конгрес одрже на отвореном, на прелепом месту за камповање у планинама недалеко од града.

Брат Како Ломидзе, који је служио у Одбору конгреса, прича: „Након програма, браћа и сестре су остали заједно, радосно певајући песме и уживајући у дружењу. Било је очигледно да жарка љубав везује Божји народ“ (Јов. 13:35).

Путујући надгледници јачају скупштине

Године 1996, одлучено је да путујући надгледници у свакој скупштини остану целу седмицу. Да би се постигао тај циљ, било је потребно више путујућих надгледника. Зато су наименована још нека браћа која су се придружила онима који су већ служили у том својству.

Њихов „труд подстакнут љубављу“ помогао је скупштинама да напредују и да се још тесније држе упутстава организације (1. Сол. 1:3). Од 1990. до 1997, пораст је био невероватан. На пример, 1990. године је било 904 објавитеља, док их је само седам година касније било 11 082!

Напредак који је у Грузији почео деценијама раније сада је постао очигледан. Али Јехова је за своје слуге у тој земљи припремио још неке благослове.