Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2014.

 СИЈЕРА ЛЕОНЕ И ГВИНЕЈА

Познат по Стражарској кули

Џејмс Корома

Познат по Стражарској кули
  • РОЂЕН: 1966.

  • КРШТЕН: 1990.

  • НЕКИ ПОДАЦИ: Током грађанског рата служио као курир.

ГОДИНЕ 1997, за време сукоба владиних и побуњеничких снага у Фритауну, пријавио сам се да носим пошту од Фритауна до привремене подружнице у Конакрију, у Гвинеји.

На главној аутобуској станици, ушао сам у аутобус са осталим путницима. У даљини је одјекивала пуцњава која нам је терала страх у кости. Док смо се возили улицама града, око нас је наједном отворена рафална паљба. Возач је окренуо аутобус и пошао другим путем. Недуго затим су нас зауставили наоружани побуњеници и наредили нам да изађемо. Кад су нас испитали, пустили су нас да прођемо. Касније нас је зауставила друга група војника. Пошто је један од путника познавао њиховог командира, и они су нас пустили. На самом излазу из града наишли смо на трећу групу побуњеника који су нас испитивали, а затим нам наредили да наставимо. Напредујући  ка северу, наишли смо на још много барикада све док се предвече наш прашњави аутобус није докотрљао до Конакрија.

Приликом других путовања, преносио сам пакете с литературом, канцеларијском опремом, важним документима и хуманитарном помоћи. Путовао сам углавном аутомобилом и минибусом. Да бих пренео литературу кроз прашуму, унајмљивао сам носаче, а преко река сам је превозио у кануима.

Током једног путовања до Конакрија, наш минибус су на граници зауставили побуњеници. Један од њих је почео да загледа мој пртљаг и да ме сумњичаво пропитује. Баш тада сам међу њима угледао бившег школског друга. Војници су га звали Грубијан. Изгледао је свирепије од свих у тој банди. Рекао сам војнику који ме је пропитивао да сам дошао да видим „Грубијана“, а потом сам га позвао. Одмах ме је препознао и дотрчао до мене. Загрлили смо се и почели да се смејемо. Онда се уозбиљио.

„Да ли ти неко прави проблеме?“, питао ме је.

„Хтео бих да пређем у Гвинеју“, рекао сам.

Сместа је наредио војницима да пусте наш минибус без прегледања.

Од тог дана, кад год би нас зауставили на том контролном пункту, „Грубијан“ би наредио војницима да ме пусте. Дао бих војницима наше часописе, које су много ценили. Убрзо сам постао познат по Стражарској кули.