Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Шта Библија заиста научава?

 ДОДАТАК

„Душа“ и „дух“ — шта ови изрази стварно значе?

„Душа“ и „дух“ — шта ови изрази стварно значе?

НА ШТА помислите када чујете речи „душа“ и „дух“? Многи верују да се ове речи односе на нешто у нама што је невидљиво и бесмртно. Они мисле да приликом смрти тај невидљиви део човека напушта тело и наставља да живи. Зато се изненаде када сазнају да ово уобичајено веровање не потиче из Светог писма. Шта онда Божја Реч каже о души и духу?

РЕЧ „ДУША“ У СВЕТОМ ПИСМУ

Осмотримо најпре реч „душа“. Као што смо већ видели, изворни текст Светог писма писан је на хебрејском и грчком. Када су писали о души, библијски писци су користили хебрејску реч нефеш, односно грчку реч психи. Те две речи се појављују преко 800 пута у библијском преводу Нови свет, било у самом тексту,  било у фуснотама. Ако истражимо како се реч „душа“ користи у Светом писму, видећемо да се том речју указује на (1) људе, (2) животиње и (3) живот човека или животиње. Осмотримо неке библијске стихове у којима се виде ова три различита значења.

Људи. „У Нојевим данима [...] свега неколико људи, то јест осам душа, спасло [се] прошавши кроз воду“ (1. Петрова 3:20). Јасно је да се овде реч „душа“ односи на људе — на Ноја, његову жену, њихова три сина и њихове три снахе. У Изласку 16:16, говори се о сакупљању мане, хране коју је Бог дао Израелцима. Народу је било речено следеће: „Накупите тога колико коме треба за јело [...] према броју душа које [свако] има у свом шатору.“ Колико ће се мане сакупити зависило је од тога колико је било чланова у домаћинству. Још неки библијски примери показују да се реч „душа“ односи на људе. Њих можемо наћи у Постанку 46:18, Исусу Навину 11:11, Делима апостолским 27:37 и Римљанима 13:1 (фуснота).

Животиње. Када се у Библији говори о стварању живих бића, каже се следеће: „Бог рече: ’Нека водама проврви мноштво живих душа, и нека летећа створења лете над земљом по небеском своду.‘ Затим Бог рече: ’Нека земља пусти из себе живе душе по својим врстама, стоку, друге животиње што се мичу и дивље животиње земаљске по својим врстама.‘ И било је тако“ (Постанак 1:20, 24). У овим стиховима се за рибе, домаће и дивље животиње користи иста реч — „душе“. О птицама и другим животињама говори се као о душама и у Постанку 9:10, Левитској 11:46 и Бројевима 31:28.

Живот. Понекад реч „душа“ означава са̂м живот. Јехова је рекао Мојсију: „Помрли [су] сви који су прогонили твоју душу“ (Излазак 4:19). Мојсију су његови непријатељи заправо хтели да одузму живот. Још један пример је Рахела. Док је рађала свог сина Венијамина, она се „растављала са животом [„душом“, фуснота]“ (Постанак 35:16-19). То значи да је Рахела  тада умрла. Такође је занимљиво шта је Јован рекао о Исусу: „По овоме смо упознали љубав: по томе што је он свој живот [„душу“, фуснота] положио за нас“ (1. Јованова 3:16). Исус је дао своју душу, то јест свој живот, за човечанство. Јасно је да реч „душа“ у овим библијским стиховима указује на са̂м живот. Још неке примере можемо наћи у фуснотама за 1. Краљевима 17:17-23, Матеја 10:39, Јована 15:13 и Дела апостолска 20:10.

Проучавајући Божју Реч можемо приметити да уз реч „душа“ никада не стоје изрази „бесмртна“ или „вечна“. Уместо тога, у Светом писму се наводи да душа умире, што значи да је смртна (Језекиљ 18:4, 20).

ШТА ЈЕ „ДУХ“

Осмотримо сада како се у Светом писму користи израз „дух“. Неки мисле да је „дух“ само друга реч за душу. Међутим, Библија јасно показује да се „дух“ и „душа“ односе на различите ствари. У чему је разлика?

Када су писали о „духу“, писци Библије су користили хебрејску реч руах или грчку реч пневма. Сама Библија показује шта значе те речи. Један пример налазимо у Псалму 104:29. Писац тог псалма је, обраћајући се Јехови, рекао: „Узмеш ли им дух [руах], умиру, и у прах се свој враћају.“ Такође, у Јаковљевој 2:26 се каже да је „тело без духа [пневма] мртво“. Дакле, „дух“ у овим стиховима указује на нешто што даје живот телу. Без духа, тело је мртво. Зато се реч руах не преводи у Библији само као „дух“, него и као „дах живота“. На пример, најављујући Потоп у Нојево време, Бог је рекао: „Ја ћу пустити воде потопа на земљу да униште свако створење под небесима у коме је дах живота [руах]“ (Постанак 6:17; 7:15, 22). Према томе, „дух“ указује на невидљиву силу (искру живота) која сва створења одржава у животу.

Дакле, душа и дух нису исто. Узмимо за пример радио. Када га укључимо, може се рећи да га струја  „оживљава“. Међутим, он је без струје „мртав“. Као што радио не ради без струје или батерија, тако ни тело није живо без духа. Дух је заправо сила која оживљава наше тело. Попут струје, дух је безлична сила — он нема осећања и не може да размишља. Али без тог духа наша тела умиру и враћају се у прах, како је рекао писац малопре споменутог псалма.

У Проповеднику 12:7 се каже шта се дешава приликом смрти: „Тада се прах [људско тело] враћа у земљу, где је и био, а дух се враћа истинитом Богу, који га је дао.“ Када тело остане без духа, то јест животне силе, човек умире. Тело се претвара у прах од ког је и настало, а животна сила се враћа Богу, који ју је и дао (Јов 34:14, 15; Псалам 36:9). То не значи да животна сила одлази на небо, већ да је од тог тренутка будућност те особе у Божјим рукама. Другим речима, од Бога зависи да ли ће та особа поново живети. Само он може да врати човеку дух, то јест животну силу, како би могао поново да живи.

Веома је утешно знати да ће Бог вратити у живот све умрле који су у његовом сећању (Јован 5:28, 29). Када дође време за ускрсење, Јехова ће им створити ново тело и даће им дух, то јест животну силу. Не можемо ни замислити колико ће људи тада бити радосни!

Више информација о томе како се у Библији користе изрази „душа“ и „дух“ може се наћи у брошури Шта се догађа с нама кад умремо? и у књизи Резоновање на темељу Светог писма, на странама 96-100 и 103-108. Обе публикације су издали Јеховини сведоци.