Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Шта Библија заиста научава?

 ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ

Служимо Богу на исправан начин

Служимо Богу на исправан начин
  • Шта Свето писмо говори о коришћењу икона и кипова?

  • Како треба да гледамо на верске празнике?

  • Како можемо објаснити свој став према верским обичајима и празницима?

1, 2. (а) Како треба да гледамо на учења и обичаје који потичу из „Вавилона Великог“? (б) Које питање морамо себи поставити након што напустимо „Вавилон Велики“?

ЗАМИСЛИТЕ да живите у близини неке фабрике. Одједном се догађа несрећа због које се ослобађа велика количина смртоносног гаса. Живот вам је угрожен. Шта бисте урадили? Сигурно бисте одмах побегли. Али и након што бисте се нашли на сигурном, можда би вас још увек мучило питање: „Да ли сам се отровао?“

2 Овај пример можемо применити на религије које Бог не одобрава. Можемо рећи да су њихова учења и обичаји опасни попут тог смртоносног гаса, пошто Свето писмо за њих каже да су нечисти (2. Коринћанима 6:17). Зато је важно да побегнемо, то јест да изађемо из „Вавилона Великог“ (Откривење 18:2, 4). Ако сте то већ учинили, то је за сваку похвалу. Али није довољно само напустити неку религију. Морамо се питати: „Да ли сам још увек везан за неке обичаје који су део те религије?“ Сада ћемо осмотрити библијско гледиште о неким обичајима и празницима.

 ОБИЧАЈИ КОЈЕ БОГ НЕ ОДОБРАВА

3. (а) Како Бог гледа на иконе, кипове и сличне предмете и зашто је некима тешко да прихвате његово гледиште? (б) Шта треба да радимо ако имамо предмете који се користе у религијама које Бог не одобрава?

3 Неки у својој кући држе крстове, иконе, кипове и сличне предмете. Да ли је тако и с вама? Ако се већ годинама молите Богу помоћу тих предмета, можда би вам било чудно да их више не користите. Осим тога, можда су вам неки од њих посебно драги. Али Бог одређује како треба да му се молимо, а из Библије сазнајемо да он не жели да то чинимо помоћу било каквих предмета. (Прочитати Излазак 20:4, 5; Псалам 115:4-8; Исаија 42:8; 1. Јованова 5:21.) Ако желимо да служимо Богу на исправан начин, треба да се ослободимо предмета који се користе у религијама које он не одобрава. Библија каже да Јехова гледа на њих као на нешто „одвратно“. И ми треба тако да гледамо на њих (Поновљени закони 27:15).

4. (а) Зашто се неки држе обичаја који се тичу мртвих и како знамо да то није потребно? (б) Зашто је Јехова забранио својим слугама да се обраћају мртвима?

 4 У многим религијама постоје обичаји који се заснивају на веровању да душе мртвих настављају да живе и да могу помоћи или наудити живима. Можда сте се и ви, из осећаја обавезе према покојнику или из страха, држали таквих обичаја. Међутим, као што смо сазнали у 6. поглављу, мртви нису свесни ничега. Зато није могуће ни комуницирати с њима. Поруке које наизглед долазе од наших вољених који су умрли заправо потичу од демона. Управо је због тога Јехова забранио Израелцима да се обраћају мртвима или да на било који други начин ступају у контакт с демонима. (Прочитати Поновљене законе 18:10-12.)

5. Шта можете учинити ако неки обичаји и навике које сте имали нису исправни?

5 Можда сте увидели да неки обичаји и навике које сте имали нису исправни. Шта можете учинити? Размишљајте о библијским стиховима који показују како Јехова гледа на њих. Молите му се сваки дан да вам помогне да размишљате попут њега и да му служите на исправан начин (Исаија 55:9).

ПРВИ ХРИШЋАНИ НИСУ СЛАВИЛИ БОЖИЋ

6, 7. (а) Зашто се слави Божић и да ли су га први хришћани славили? (б) Како се у време Исусових првих ученика гледало на рођендане?

6 Ако желимо да служимо Богу на исправан начин, важно је како гледамо на популарне верске празнике. Узмимо за пример Божић. Тај празник се слави у готово свим религијама хришћанства и њиме се обележава Христово рођење. Међутим, не постоји доказ да су хришћани из првог века славили тај празник. У једној књизи се наводи: „Два века након Христовог  рођења, нико није знао датум када је он рођен, а скоро да никоме то није било ни важно“ (Sacred Origins of Profound Things).

7 Чак и да су знали датум Христовог рођења, први хришћани не би славили његов рођендан. Зашто? Према једној енциклопедији, рани хришћани су „сматрали да је прослава било чијег рођења пагански обичај“ (The World Book Encyclopedia). У њихово време су се славили рођендани паганских божанстава. На пример, Римљани су 24. маја славили рођендан богиње Дијане, а следећег дана су славили рођендан бога сунца, Аполона. Поред тога, у Светом писму се помињу само две рођенданске прославе, а у оба случаја су то били рођендани владара који нису служили Јехови (Постанак 40:20; Марко 6:21). Дакле, рођендани потичу из паганских религија, а не из хришћанства.

8. Како су рођенданске прославе повезане са сујеверјем?

8 Постоји још један разлог због ког хришћани из првог века нису славили Исусов рођендан. Они су вероватно знали да су рођендани повезани са сујеверјем. На пример, древни Грци и Римљани су веровали да рођењу сваког човека присуствује један дух који ће га штитити током читавог живота. „Тај дух је на неки мистичан начин био повезан с богом на чији је рођендан особа била рођена“, наводи се у једној књизи која говори о рођенданима (The Lore of Birthdays). Јехова сигурно не одобрава прославе којима се Исус доводи у везу са сујеверјем (Исаија 65:11, 12). Како је онда Божић постао тако популаран?

ПОРЕКЛО БОЖИЋА

9. Зашто је Христово рођење почело да се слави 25. децембра?

9 Неколико векова након што је Исус живео на земљи, људи су почели да славе његово рођење 25. децембра. Међутим, Исус се сигурно није родио тог  датума, пошто докази потврђују да у време његовог рођења није била зима. * Зашто се онда Божић слави 25. децембра (у многим православним земљама 7. јануара)? Неки који су тврдили да су хришћани „желели су да се тај датум подудара са римским празником којим се славио ’рођендан непобедивог сунца‘“ (The New Encyclopædia Britannica). Пагани су славили тај празник јер су веровали да је Сунце, чији су сјај и топлота зими најслабији, 25. децембра започињало свој повратак са далеких путовања. Да би пагани лакше прихватили хришћанство, верске вође су усвојиле овај празник и дале му „хришћански“ призвук. *

10. Зашто у прошлости неки нису славили Божић?

10 Одавно се зна да Божић потиче из паганских религија. Због тога је у 17. веку био забрањен у Енглеској и неким америчким колонијама. Ако неко на Божић не би дошао на посао, морао би да плати казну. Међутим, Божић је убрзо поново почео да се слави, а додати су му чак и неки нови обичаји. То је поново постао значајан празник, што је у многим земљама остао до дан-данас. Међутим, они који желе да служе Богу на исправан начин не славе ни Божић  ни друге празнике који потичу из паганских религија. *

ДА ЛИ ЈЕ ВАЖНО ПОРЕКЛО ПРАЗНИКА?

11. (а) Зашто неки славе празнике? (б) Шта треба да нам буде најважније?

11 Неки знају да празници попут Божића потичу из паганских религија, али ипак сматрају да их није погрешно славити. На крају крајева, готово нико док их слави не размишља о њиховом пореклу. За већину људи то су само прилике да породица буде на окупу. Да ли и ви тако мислите? Можда вам је баш због тога што волите чланове породице тешко да престанете да славите те празнике. Будите сигурни да Јехова, који је оснивач породице, жели да имате добре односе са својим најближима (Ефешанима 3:14, 15). Могуће је неговати добре односе и у исто време поштовати Божја мерила. Али шта треба да нам буде најважније? Апостол Павле је написао: „Испитујте шта је угодно Господу“ (Ефешанима 5:10).

Да ли је важно одакле нешто потиче?

12. Који пример показује да је важно одакле потичу празници?

12 Многи кажу да данашњи празници немају много тога заједничког с некадашњим паганским празницима. Да ли је уопште битно одакле они потичу? Осмотримо један пример: Рецимо да је ваше дете нашло лизалицу на земљи. Да ли бисте му дозволили да је узме и поједе? Наравно да не бисте, јер је лизалица прљава. Слично томе, празници можда изгледају привлачно. Међутим, Бог не жели да их славимо јер зна одакле они потичу. Да бисмо служили Богу на исправан начин, морамо послушати оно што је рекао пророк Исаија: „Не дотичите ништа нечисто“ (Исаија 52:11).

 МУДРО СЕ ПОСТАВИМО У СВАКОЈ СИТУАЦИЈИ

13. Које се ситуације могу појавити ако одлучимо да не славимо празнике?

13 Ако одлучимо да не славимо празнике, могу се појавити неке ситуације које су нове за нас. На пример, колеге на послу нас у време празника могу питати зашто се не држимо неких обичаја. С друге стране, можда се ми питамо да ли би било погрешно да прихватимо поклон за Божић или Нову Годину. Како да поступимо ако наш брачни друг очекује да славимо неки празник? Шта можемо да урадимо да наша деца не би имала осећај да им је нешто ускраћено зато што не славимо празнике?

14, 15. Шта можемо учинити ако нам неко честита празник или жели да нам нешто поклони?

14 Треба да будемо мудри да бисмо се добро поставили у свакој ситуацији. Ако нам неко успут честита празник, можемо једноставно рећи „хвала“. Али шта ако нам честита колега с посла или неко други кога често виђамо? Тада ћемо можда одлучити да објаснимо свој став. Притом је важно да пажљиво бирамо речи. Библија нас саветује: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали свакоме да одговорите како треба“ (Колошанима 4:6). Треба да се трудимо да с поштовањем објаснимо зашто не славимо празнике. Нека особа види да нисмо против окупљања и давања поклона, већ да само не желимо да учествујемо у томе на празник.

15 Шта ако неко жели да нам нешто поклони? Много зависи од ситуације. Особа која нам даје поклон можда каже: „Знам да не славиш празник, али ипак желим да ти ово дам.“ Можда ћемо закључити да прихватање поклона у тој ситуацији није исто што и учествовање у празнику. Наравно, уколико особа не зна да ми не славимо тај празник, можемо то споменути.  Тада ће, између осталог, разумети и зашто ми њој нисмо нешто поклонили. С друге стране, понекад је можда мудрије да не прихватимо поклон, на пример ако особа која нам га даје жели тиме да докаже да смо спремни да због личне користи погазимо своја уверења.

УВАЖИМО ОСЕЋАЊА ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ

16. Како треба да се поставимо према члановима породице који желе да славе неки празник?

16 Шта ако чланови наше породице желе да славе неки празник? Важно је да и тада покажемо поштовање према њима. Нема потребе да се расправљамо. Они имају право да одлуче шта ће радити. Као што ми желимо да они поштују наше право на избор, поштујмо и ми њихово. (Прочитати Матеја 7:12.) Избегавајмо све поступке који се не допадају Богу, али уједно и будимо разумни јер можда постоји нешто што можемо урадити а да тиме заправо не славимо празник. Наравно, увек морамо пазити на то да сачувамо чисту савест. (Прочитати 1. Тимотеју 1:18, 19.)

17. Шта можемо учинити за нашу децу?

17 Шта можемо учинити како наша деца не би осећала да им је нешто ускраћено због тога што не славе празнике? Можемо организовати нешто за њих у неко друго време. Неки родитељи имају обичај да с времена на време изненаде своју децу неким поклоном. А један од најлепших поклона које можемо дати деци јесу наше време и наша пажња.

РАДИМО ОНО ШТО БОГ ОЧЕКУЈЕ ОД НАС

Бићемо срећни ако служимо Богу на исправан начин

18. Зашто треба да долазимо на састанке?

18 Ако желимо да служимо Богу на исправан начин, морамо избегавати обичаје које он не одобрава. Али такође морамо радити оно што он очекује од нас. На пример, у Библији се каже: „Размишљајмо  једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге, тим више што видите да се приближава дан“ (Јеврејима 10:24, 25). На нашим састанцима се окупљамо с браћом и сестрама да бисмо радосно славили Бога (Псалам 22:22; 122:1). На њима се такође међусобно храбримо (Римљанима 1:12).

19. Зашто је важно да говоримо другима о ономе што смо сазнали из Светог писма?

19 Бог од нас такође очекује да говоримо другима о ономе што смо сазнали проучавајући Свето писмо с Јеховиним сведоцима. Многима је тешко због тога што има пуно зла и патње у свету. Можда и ви познајете такве особе. Зашто им не бисте рекли да Свето писмо говори о прелепој будућности? Ако редовно долазите на састанке и говорите другима о дивној истини из Светог писма, све мање ћете бити везани за обичаје којих сте се раније држали. Будите сигурни да ћете, ако служите Јехови на исправан начин, бити веома срећни и да ће вас он богато благословити (Малахија 3:10).

^ одл. 9 Видети Додатак, у делу под називом „Да ли се Исус родио у зиму?“.

^ одл. 9 Још један празник који је одиграо улогу у томе да се Божић слави 25. децембра био је празник Сатурналија. Римљани су га славили од 17. до 24. децембра у част богу пољопривреде. Сатурналије су биле познате по гозбама, весељу и давању поклона.

^ одл. 10 Више информација о томе како прави хришћани гледају на друге популарне празнике може се наћи у Додатку, у делу под називом „Да ли треба да славимо празнике?“.